Današnji indie rock sa primesama emo-a je neviđeno popularan, čemu svedoči ogroman broj bendova, izdanja i internet sajtova. Ludnica je otišla predaleko, a primer ovog benda svedoči tome. Zašto? Days Like These je potpisao sa Lobsterom ugovor, a da nije imao ni demo snimak. Očigledno je izdavač bio siguran u njihove live nastupe. Zvuk benda se može opisati kao rock tipa Nikkel Back (jel se tako piše?), uz zaista sramotno pičkast vokal. Gitare nadjačavaju zvuk čitavog benda, čime se guše bubnjevi i svirka gubi na kvalitetu. Očigledno je da je emo rock sweet metal dvadeset prvog veka (što volim ove bombastične izjave; nadam se da ću ući u istoriju). Bendovi sa Lobstera uglavnom (čast izuzecima) prate istu formulu uspeha i pokušavaju da uskoče u isti voz. Vi presudite da li je to dobro, a ja mogu da kažem da Dani Poput Ovih zaista ne donose ništa drugo do muku dole potpisanog recenzenta, koji i pored krajnje dobre volje nije uspeo da nađe ništa što bi ga ovde zainteresovalo, pa je otišao da jede nešto jako, jako dobro.
Lobster Records
* Recenzija originalno objavljena u Get on the Stage #10, aprila 2004.
