Karakteristika ovog broja da su predstavljeni bendovi koji nemaju više od dva albuma, nastavljena je i u slučaju američkog benda Dead 50’s. U pitanju je veoma originalni punk rock rock ’n’ roll bend koji postoji oko četiri godine. Čuvši album Standing On The Edge Of Forever (pogledaj prošli GOTS), oduševio sam se, ali me je mrzelo da sastavljam pitanja. Dobivši inspiraciju, pitanja su prosto navirala, a pevač Moody je na sjajan način predstavio svoj bend.
Prvo, veoma mi se sviđa vaš album Standing On The Edge Of Forever. Da budem iskren, pre toga nikad nisam čuo za Dead 50’s. Da li bi mogao da mi kažem istoriju benda (izvini zbog ovog standardnog pitanja), ko je u bendu, koliko svirate zajedno, koliko je bilo promena postava i slično?
Moje ime je Moody, pevam i sviram gitaru. Eric svira bas, a Shawn se igra sa samim sobom (ponekad i lupa bubnjeve). Zajedno smo oko četiri godine. Imali smo zadovoljstvo da sviramo po celom SAD-u. Ako imate dosta piva i novca za benzir, eto nas! Nismo imali priliku da iskvarimo Britaniju (ili bilo gde preko bare), ali sam siguran da će nam to uspeti sledeće godine. Takođe, planiramo malu turneju koja bi nas odvela u Irsku. Tokom odrastanja imali smo neke bendove, sviruckali u njima, ali nijedno ime nije vredno pominjanja. Ja sam ustvari imao bend Bad Luck Streak, koji je trebao da ide na turneju u Evropu, ali se desilo da se bend raspao pre toga. Ja sam lupao bubnjeve u tom bendu, ali sam želeo da imam svoj bend u kome bih pevao i svirao gitaru, tako da je oformljen Dead 50’s. Od tada je sve prilično apsurdno, ha-ha! Previše piva, previše dobrog zezanja i veoma mnogo neprilika! Što se tiče promena postava, imali smo ih dve. Prva promena je došla u prvoj godini postanja benda. Matt Townsen (originalni basista) jednostavno nije mogao da se izbori sa svim stvarima koje idu uz rokenrol bend. Putovanje, gubljenje riba, cirka. Usr’o se, da budem iskren. I dalje ga volim. Bila je dobra stvar što je napustio bend! Pružio nam je priliku da pozovemo starog prijatelja i omiljenog basistu Eric Bess-a. On je svirao u par bendova i bio sam apsulutno siguran da je on čovek koji će kompletirati Dead 50’s priču. Drugi član je bio ustvari naš drugi gitarista i svirao je na Standing… Pronašao je Boga i napustio nas ubrzo posle snimanja albuma. Izgleda da imamo zabavan način da ljude useremo od straha. Iako ne znam koji je to način, ha-ha!
Odakle crpite uticaje i kako bi objasnio vaš zvuk ljudima koji nisu upućeni u vaš rad?
Svo vreme nastavljamo da napredujemo kao bend. Niko od nas ne sluša potpuno istu muziku kao onaj drugi, što dobrinosti zanimljivosti. Ja većinu stvari pišem i kada bih morao nekom da objašnjavam kakav nam je zvuk, verovatno bih rekao: Trebalo bi da čuješ. Veoma je teško objasniti. Čitavog sebe predajem tekstovima, pišem ih direktno iz srca. To je nešto poput rock punk and roll, ja gomilom drugih stvari. Eric obožava stvari poput Bouncing souls, H20, Dropkick Murphys itd. Ja slušam sranja poput Elvis, Misfits, Sly And The Family Stone, a ponekad su i albumi Slayer i Type O Negative veoma dobrodošli! Shawn je metalhead, ukoliko je metal, voleće sigurno.
Na reklami Smorgasborda sam pročitao da vam je Standing on drugi album. Kad vam je prvi izašao i za koga? Zbog čega ste promenili etiketu?
Ustvari, mi nikada nismo promenili etiketu. Naš prvi album se zove Every Step Towards Death Makes Me That Much More Alive i to uopšte prvi naš snimak. Ima četrnaest pesama na njemu. Taj album je snimljen sa našim originalnim basistom. Možeš reći Ericu razlike kada ga budeš prvi put slušao. Ali, Every Step… je definitivno odličan album. Izdali smo ga sami, bez ikakve distribucije ili bilo koga drugog koga smo znali tada, a mogao bi da nam pomogne. Jednostavno, samo smo pravili svirke i na njima prodavali album. Ukoliko želite da se dokopate primerka, prodajemo ga na websajtu dead50s.com. To je prvo parče plastike koje smo ikada uradili zajedno i zbog toga nam veoma mnogo znači.
Koliko vam Smorgasbord pomaže, da li ćete ostati sa Jeffom za sledeći album? Kada možemo očekivati novi album?
Smorgasbord je zakon. Uvek sam govorio i reći ću opet da su oni umetnici u prijateljstvu. Postali smo bliski prijatelji sa Jeffom (vlasnik), a Dead 50’s su svirali sa njegovim bendom Windfall nekoliko puta. E, sad, do sledećeg albuma može svašta da bude, ko zna? Videćemo kad dođe do njega. Vraćamo se u studio krajem leta, većina albuma je odavno napisana i veoma smo uzbuđeni zbog novih pesama! Siguran sam da će probušiti još jednu rupu u dupetu gomili ljudi.
Mislim da gomila bendova koja svira taj neki rock punk ’n’ roll fazon, veoma podseća na Social Distortion, ali mislim da Dead 50’s definitivno ima svoj poseban stil. Da li se slažeš?
Hvala. Dobijamo dosta recenzija u kojima nas porede sa Social Distortion, i ja ne mogu to da shvatim kao uvredu, zato što su mi jedan od omiljenih bendova. Ali, sve dok proces pisanja pesama ide, ne mogu da kažem da pišem misleći na njih ili bilo koji drugi bend. Ja sam uglavnom pijan kao mazga, kada siđem u podrum roditeljske kuće, gde pišem pesme. Sve što mi tamo padne na um, postane nova pesma. Ukoliko razbija, jebiga, snimamo je!
Koje teme u tekstovima dominiraju? Koji su ti uticaji?
Jebote, rekao bih život, pivo, žene, oznojana dupeta, Daisy Dukes Butt, Pabst Blue Ribbon, Bastardonwheels.com, pivo, slomljeno srce i naravno pivo! Tekstovi se bave svim i svačim što se dešava u mom životu u vreme kad pišem pesmu. Mislim da su zbog toga veoma iskrene i uspešno spajaju moja osećanja sa tekstom koji pevam.
Kada sam pustio vaš album jednom mom prijatelju, on je rekao da ga tih glas na početku podseća na James Hetfielda iz Metalike. Da li si ikad čuo ovakvu vrstu poređenja i šta uopšte misliš o njoj? Kakva poređenja su bila u prošlosti i šta misliš o njima generalno?
Mislim da je svaki bend bio upoređen sa nekim drugim bendovima koji su odavno stvorili svoje ime. Možeš me uporediti sa Pipi Dugom Jebenom Čarapom ako hoćeš, sve dok se tebi sviđa to što čuješ, meni je to u redu. Šta mislim generalno o poređenjima? Umm, znaš šta, nikada nisam mislio o tome. Poredio sam svoj penis sa ljutom kobajom jednom, ali se ljuta kobaja smejala na sve to. U redu. U stvari, bilo je jedno smešno poređenje da Dead 50’s zvuči kao Violent Femmes (ukoliko znaš ko je u pitanju, shvatićeš humor!). Njihova muzika je okej, ali ipak nismo uspeli da ostvarimo prisan kontakt, ha-ha!
Dodatne gitate i vokale na Standing… su delo Any Cornmeal-a i Dave Brooks-a. Ko su ovi momci, da li oni sviraju u bendu i kako su uspeli da se nađu na albumu?
And je ustvari bio u bendu u to vreme (jedno godinu dana, zapamti da je pronašao Boga i rekao da se nismo svideli Bogu!), a Davey Brooks svira u jednom zakon rokenrol bendu, ovde u SAD. Njihovo ime je Juke Box (jukeboxjunkies.org), proveri ih obavezno i pozdravi ih. Ili bolje, reci da si video njihovu web adresu na zidu jednog srpskog wc-a na kome piše: Moody je rekao da ako hoću lepo da se provedem, treba da se upišem u guestbook! Haha, oduševiće se sigurno!
Koliko imaš tetovaža? Da li misliš da su one bitan deo hardcore/punk scene? Šta one za tebe lično znače?
Svi imamo tetovaže, moje su sve crne i sive. Naravno da su deo hardcore/punk scene. Mislim da veoma mnogo ljudi ima tetovaže danas. Za mene je to zaista lična stvar. Uradio sam ih zato što mi puno znače. Obožavam brze horor udarce, a Drakula je jedan od mojih omiljenih. Pola ruke sam uradio sa Bela Legos. Mislim da je odlično, barem se meni tako čini. Eric je pola ruke uradio u tribalu, ali i gomile razmih drugih. Trudim se da ga ne gledam previše, jer je ružan.
Kako si se povezao sa muzikom, kada se ideja oformila da nećeš samo da slušaš muziku, već i da je sviraš za sebe?
Ne mogu da pričam za Shown-a i Eric-a kako su oni postali muzičari, ali je moja priča svakako drugačija od njihove, i od svačije. Kada sam imao trinaest godina, vozio sam skejt ulicom kada je naleteo automobil, udario me i oborio na put. Slomio sam obe noge i ležao krevetu veoma, veoma dugo. Htevši da me razvesele, moji drugovi (koji su imali bend) su došli kod mene kući i montirali čitavu opremu u mojoj sobi! Iako je bio stravično bučno i jedva da se išta razumelo, to je bila jedna od najjačih stvari koje je neko uradio za mene. Toliko me je to pogodilo, da sam rešio da kupim gitaru i maksimalno izvučem iz nastale situacije. Posle toga je ne ispuštam iz ruku. Dead 50’s sam osnovao zato što mi je keva rekla da ne znam da pevam, ha-ha!
Kakva je reakcija publike na vašu svirku?
Dobili smo sjajne kritike i od hardcore, punk i straight rock and roll scena. Svima je bilo zaista odlično, ponekad: Čoveče, ovo sigurno nije ono što slušam kod kuće, ali ovaj album zaista razbija. Kada ljudi kažu ovakve stvari, nama to zaista puno znači. Različite muzičke scene su zakon, ali mi nikada nismo želeli i nećemo da nas neko etiketira kao punk rock bend ili kao hardcore bend (iako nema ništa loše u svemu tome). Ali, ja pišem kako idem kroz život i uvek nešto drugačije ispliva na površinu, zavisno od toga šta mi se trenutno dešava u životu. Muzika, reči, sve to zavisi.
Da li misliš da vaša muzika privlači više muške publike na svirke ili misliš da zvuk pomaže da se na sceni pojavi više devojaka?
Definitivno dovodi i jedne i druge, Shlong und Kuter. Ovo ti kažem samo na osnovu onoga što vidim na svirkama na kojima sviramo. Voleo bih da vidim još više devojaka na svirkama. Zar ti ne bi?! Super je kad se svi na certu oznoje, zbace svoju odeću, a ja onda dođem kući i gledam kako mi kurac postaje sve manji. Šalim se, mislim da zavisi od koncerta do koncerta.
Na kojoj gitari sviraš?
Pokvarenoj.
Neki budući planovi benda?
Planiramo da snimimo novi album. Planiramo da pijemo mnogo piva. Organizovaćemo turneju po čitavom SAD-u, promovišući novi album. Potražećemo evropskog izdavača koji bi nam izdao novi album, tako da možemo da dođemo kod vas da jebemo kevu! Pord toga, zauzeti smo našim projektom BastardonWheels.com (proveri taj sajt kad ti mama nije kući!). E, da, još jedna stvar! Pogledaj spot koji smo uradili za pesmu Short Bus!
U redu, mislim da sam presušio sa pitanjima. Nadam se da su ti se svidela. Hvala ti puno što si odgovorio na njih. Ukoliko sam nešto zaboravio, a misliš da je bitno, evo ti prilike!
Vlado, hvala ti brate puno za vju. Otidni na dead50s.com (naruči neko sranje, i mi treba nešto da jedemo!). Hvala ti brate, još jednom! I zapamti, ako stiskaš više od dva puta, znači da se igraš sa tim!!!
Puno pozdrava, Moody, Dead 50’s.
* Intervju originalno objavljen u Get on the Stage #8, avgusta 2002.
