Ovo je vrlo interesantan bend. Više o njima ste mogli da saznate iz intervjua koji je za GOTS#8 dao pevač Moody. Uglavnom, sviraju melodični pank sa dosta uticaja klasičnog rokenrola. Album sam dobio od benda nekoliko dana posle snimanja, i on je praktično u formi demo snimka, ali sam saznao da će izaći zvanično za Gig Records. Drunk Perverted Educated Rednecks je nešto duži od svog prethodnika Standing On The Edge Of Forever i taman za toliko je i bolji. Četrnaest zaista dobrih pesama, nekoliko istinskih hitova (Short Bus, Poopstache, Catch My Drift, Lost Then Found, Waiting, This Is The Life…) i solidna produkcija je ono što definitivno možete da očekujete. Ono što ne možete da očekujete je vokal koji podseća na Džejms Hetfilda, i to u najpozitivnijem mogućem vidu. Uticaji benda zaista variraju od pesme do pesme, ali mislim da prednjače Chuck Berry, Danzig i Bad Religion, ali ipak moram priznati da je bend vrlo originalan. Tekstualno imaju jako kvalitetnih delova, pogotovo komičnih (sjajna Short Bus), ali i vrlo ozbiljnih tema. Ukoliko ste ljubitelji gore pomenutih uticajnih bendova, mislim da će vam se dopasti Dead 50’s.
DIY
* Recenzija originalno objavljena u Get on the Stage #10, aprila 2004.
