Kad sam prvi put čuo za Death By Stereo, ostao sam zatečen zaista originalnom svirkom ovih momaka. Ubrzo su postali jedan od mojih omiljenih bendova. Izlazak albuma Day Of The Dead za Epitaph, njihov kvalitet je došao do maksimalnog izražaja. Očekuje se izlazak novog albuma, a dok čekam da on izađe, pevaču Efremu sam poslao par pitanja, na koja je on ubrzo odgovorio.
Možeš li mi reći kako se bend oformio?
Svi smo poreklom iz južne Kalifornije i pre Death By Stereo bili smo u gomili drugih lokalnih bendova koji u suštini i nisu nešto previše svirali. Uspeli smo da skupimo najpožrtvovanije i najvrednije članove tih bendova da bi napravili demo, potom singl. Posle toga smo potpisali za Indecision, a kasnije za Epitaph. Od tada smo non-stop na turneji.
Koliko se Day of the Dead razlikuje od debija na Indecision Records? Da li osećate napredak u svirci?
Naravno, ako sve više i više sviraš moraš napredovati kao muzičar, kao tekstopisac, jer mnogo više pažnje posvećuješ pesmama. Neke stvari koje nam nisu bile bitne ranije, sada su od ekstremne važnosti. Iako je mnogo ljudi istaklo da je moj vokal najbolja stvar benda, ja i dalje smatram da mogu mnogo bolje. Ostali članovi iz benda mnogo više zapažaju sitne stvari u svirci, koje običan slušalac i ne primećuje, ali su bitne za čitavu stvar. Videćeš kakav će tek novi album da bude!
Kraj u kome ste odrasli je poznat po jako dobrim bendovima. Kakvo je tvoje iskustvo sa scenom u tvom gradu?
Mislim da je scena gde živimo odlična. Postoji neviđen broj zaista odličnih bendova, a odziv publike na svirkama je uvek fantastičan. Klinci su danas baš primljeni na čitavu stvar. Ipak, nije svuda tako. Negde sviramo pred dvadesetak klinaca, ali to je zato što tamo ima samo dvadeset klinaca. Međutim, svirke po poznatim klubovima privlače i po 1000 ljudi, što je zaista fenomenalno. Da ne pominjem Warp Tour, na kome smo trenutno, gde svaki dan ima preko 20.000!
Vaše pesme su prilično kompleksne i u muzičkom i u tekstualnom smislu. Kako radite jednu konkretnu pesmu? Koliko vam vremena treba?
Generalno, dođemo na probu sa raznoraznim idejama i pokušavamo da ih spojimo u jednu. Neko napiše jedan deo, neko drugi dopuni, dok ne dođemo do savršene pesme. Na kraju ja sednem i napišem tekst. Tekstove piše uglavnom ja, odnosno tačnije, sve tekstove pišem ja. Ne zato što sam najpametniji, već zato što su mi drugi to prepustili. Čak, sumnjam da će iko od drugih članova benda pokušati nešto da napiše, jer smatraju da nisu dorasli mojim tekstovima. Jel’ sam skroman?
Kako vam je na Epitaphu? Jeste li profitirali prelaskom sa Indecisiona? Da ne znate možda kako ide prodaja albuma?
Naravno da smo profitirali. Epitaph je najbolja kuća na svetu. Iako smo u sjajnim odnosima sa Dejvom (Indecision Records), ipak je to mala kuća da mi mogla da ispuni naše prohteve. Brett se lično zainteresovao za nas, dolazio je da nas gleda na svirkama, čak na je uznemiravao po kućama (smeh), sve dok nismo potpisali za Epitaph. Ozbiljno, nemam drugih reči sem najboljih za Bretta i za sve ljude na etiketi. Potpuno nas podržavaju, stoje iza nas i ja samo mogu da se nadam da će se to nastaviti. Inače, Epitaph podržava maksimalno sve svoje bendove, iako ih ima veoma mnogo. Znam da je bilo veoma teško da ostavimo prijatelje na Indecisionu, ali ponuda Epitapha se ne dobija svaki dan.
Kako se pripremaš za svirku?
Nećeš verovati, ali imamo poseban ritual. Veoma smo sujeverni, tako da se molimo Bogu pet puta pre i posle svirke. Posle toga svi brijemo dlake sa jaja, a trenutak pre nego što treba da izađemo na binu, žrtvujemo devicu. Pre nego što pođemo na turneju, čitav kompi operemo sa mešavinom dečijeg šampona i kozije krvi. Posle svirke, dok se ne izvetri, Tim mi kači na leđa gomilu kuka za meso, okreće me naopačke i ostavi do jutra tako da visim. Kažem ti, ništa specijalno ne radimo pre svirke.
Interesuje me kako je nastalo ime benda?
To je iz jednog horora iz osamdesetih. Bila je scena u kojoj tip puca u vampira, koji se spržio pored muzičkog stuba.
Znam da svi u bendu imate i lični život. Šta radite kad ne svirate?
Ja samo 100% u muzici! Paul je vlasnik studija i snima stalno nešto po ceo dan. Usput je i odličan grafički dizajner. Jim radi tetovaže i slika. Todd je bubnjar i ima dve brade. Dan ide u teretanu i pumpa se za ribe!
Dosta ljudi vam zove hardcore bendom. Ja ne mislim da je Death By Stereo hardcore bend, ali iskren da budem ne znam gde da vas stavim. Imate dosta emo, metal, punk i hardcore uticaja. Šta ti misliš o ovome?
Mi slušavu svakakvu muziku i pokušavamo sve to da iskoristimo svirajući ono što volimo. Slažem se sa tobom da nismo hardocre bend. Zašto nas ljudi tako zovu? Verovatno zato što su na naše svirke dolazili naši prijatelji, hardcore fanatici. Nama to ne smeta, ne bih se menjao ni za jednu drugu scenu. Ovde možemo slobodno da izađemo napolje, da kontaktiramo ogroman broj ljudi, što je sjajno. Pre neki dan sam stajao iza nekih klinaca, koji su govorili da je super što će te večeri gledati Death By Stereo. Nisu ni imali pojma da sam stajao iza njih. To je zaista sjajan osećaj. U Vašingtonu su nas klinci zaista sjajno primili, vidi se da vole da slušaju Death By Stereo. To je jedan od najvećih razloga što se bavim muzikom. Zaista te motiviše činjenica da znaš da postoje ljudi koji cene to što radiš.
Da li radite na novom materijalu?
Uradili smo dvanaest novih pesama i biće mnogo luđe od prethodnih!
Kako je muzika promenila tvoj život: na bolje ili gore?
Mislim da me je stvorila onakvim kakav sam danas. Provela me je kroz razne dobro i loše životne situacije. Definitivno je učinila moj život boljim. Odvela me je na put oko sveta!
Da li čitaš knjige?
Moj favorit ovog leta je The Dirt. To je knjiga o Motley Crue. Ako želite žestoko da se nasmejete, obavezno nabavite ovu knjigu!
Da li više volite da svirate u malim klubovima ili na velikim prostorima? Koje vam je omiljeno mesto?
Totalno mi je svejedno. U Filadelfiji uvek imamo sjajne svirke u malim klubovima, ali isto tako je fantastičan osećaj na Warp Touru, kada sviramo pred ogromnim brojem ljudi. Sviramo svuda gde nas puste. Nekoliko puta smo prokrstarili zemljom i zaista je bilo dobrih svirki. Pogotovo onih sa Afi i Sick Of It All!
Da li ima nekih posebnih zanimljivih priča sa turneja? Sa kim najviše volite da idete na turneju?
Na ovoj turneji smo pustili brkove! Najviše volimo da idemo sa Afi, jer su fantastično zabavni likovi.
Uradili ste split sa Ensign. Otkud?
Prijatelji smo sa njima, plus Dan je jedno vreme svirao gitaru kod njih, kad je zamenjivao bolesnog gitaristu. To je još jedno u nizu sjajnih Indecision izdanja.
Šta te najviše inspiriše?
Moj život i svet oko mene.
Kada si prvi put shvatio značaj muzike?
U momentu kad sam se rodio!
Jel’ bi voleo da sviraš u Srbiji?
Naravno da bih.
Toliko. Šta imaš da kažeš za kraj?
Hvala ti puno što si odvojio vreme i pružio mi priliku da se pojavim u srpskom fanzinu. Pozdrav svima!
* Intervju originalno objavljen u Get on the Stage #8, avgusta 2002.
