Ovaj nemački treš metal bend je jedan od onih kojima se uvek vraćam, bez obzira na novitete koji se non-stop pojavljuju. Treš revival traje već deceniju i mnogima se možda čini da dosta tih dugovečnih bendova pravi albume po principu da ubace dve-tri hit pesme, a ostatak čine super dosadne pesme koje zvuče isto i nikad da se završe. Dew-Scented nije jedan od tih bendova. Sa njima uvek znaš na čemu si. Možda kad ovako izložim reči, zvuči da bend nema ništa novo da ponudi i da svoju ustaljenu formu samo eksploatiše do besvesti. Daleko je to od istine. Njihov stil je nepromenjen već nekih petnaestak godina, ali uvek ubace neke nove detalje, suptilno, na nekoliko mesta, zbog čega im svaki album zvuči osvežavajuće.
Nisam neki ekspert za ovakvu muziku. Ne pratim je previše, možda sam i lenj da istražujem nove bendove, pa se držim proverenih imena. Ono što ja volim kada je čistokrvni treš (naročito evropski) u pitanju je kako pesma počinje. Dew-Scented mogu da počnu i brzo, i sporo, čak i nekako neodređeno, bez neke posebne melodije, ali kasnije uvek eksplodira u surovi zvuk koji ruši sve pred sobom. Nisu toliko melodični kao njihove skandinavske kolege, ali daleko od toga da su operisani od toga. Njihove melodije su naročito primetne u solažama, naročito u onim sporijim delovima gde me jako podsećaju na Slayer iz South Of Heaven perioda.
Još jedan od bitnih razloga zašto se ovom bendu uvek vraćam je što ne zaboravljaju na svoje korene, poput mnogih modernih bendova. Jesu oni moderni treš metal bend, ali svirka je većinski orijentisana na osamdesete, sa naravno aranžmanima prilagođenim modernom dobu. Gleaming Like Silver ima mali prizvuk tog getenburškog melo metala, ali kasnije se sve pretvori u zvuk recimo stare Sepulture, pa čak i Megadetha, doduše, ubrzano jedno 10 puta. Bolji poznavaoci će verovatno naći i adekvatnije primere da uporede zvuk, ja samo želim da naglasim da je Dew-Scented savršeni spoj treš metala stare škole i evropskog melodičnog metala.
Icarus je deveti album u bogatoj karijeri ovog benda i kao i svi ostali počinje sa slovom I. Teme u pesmama imaju više slojeva, a briljantni dodatak zvuku su i povremeni uplivi u death metal. Mnogi stariji slušaoci su rani death metal poistovećivali sa treš metalom (Obitary naročito). Kod Dew-Scented su ti uplivi retki, ali ih ima, taman da zadovolje fanove uvek željne nekih noviteta, ali i da ne poremete zvuk, čiju okosnicu ipak čini treš metal. Možda najočigledniji death metal momenat je growl pevanje u Reawakening, ali čak ni to nije bilo dovoljno da tas na vagi prevagne. Zbog toga, treš ljubitelji, ne brinite, ovde ga ima i za izvoz.
Naravno, dobar metal album ne bi bio dobar da nema kvalitetnog i dominantnog pevača. Moderna produkcija albuma je uslovila da su gitare masivne i moćne, zbog čega je vokal morao da bude đavolski dobar. Morao je da pronađe način da se izdigne iznad gitara i bubnjeva i da svoje prisustvo naglasi. Upravo se to desilo na ovom albumu. Strašno mi se svidelo kako to Jensen radi, a njegov stil pevanja je poput pesnice u glavu. Kad vrišti, to nije ni tanko, ni previše visoko, ali ni režeće kao iz bureta. Čak i gore pomenuto death metal pevanje je bilo odlično, čime je pokazao još jedan dodatni kvalitet.
Kad se sve sabere ovo je jedan moćan, kvalitetan i krajnje zanimljiv album. Slušao sam ga nemilice u zadnjih mesec-dva i još mi nije dosadio. Ne znam šta bih iskreno zamerio albumu, jer sve što sam očekivao/želeo, to sam i dobio.
Metal Blade Records
www.metalblade.com
www.facebook.com/dewscented
