Na prvo slušanje ovaj bend mi je bio preterano mekan, ali naknadnim preslušavanjem mi se sve više sviđao, jer je u sebi sadržao, pored podrazumevane melodičnosti, veliku dozu ironičnosti i zajebancije. Ovo je četvrti album benda, a pomalo čudan i bezvezan gornji naslov ustvari predstavlja neki uobičajeni termin kod konjskih trka. Mada su oni takve nazive imali i na predhodnim albumima, tako da je ovim samo nastavljena tradicija. Bend sačinjava četvorka iz Severne Kalifornije i osnovani su pre skoro osam godina. Međutim, dugo su čekali na svoje prvo izdanje (tri godine) pod nazivom Cock Rock, koje je ujedno bilo i prvo izdanje (tada) nove etikete Fat Mike-a Honest Don’s. Drugi album je bio mnogo zanimljiviji u tekstualnom smislu, pošto su tekstove o devojkama i ljubavne temice, zamenile pesme o devojkama koje masturbiraju, kao i zajebavanjima Motley Crue-a. Taj album se zvao Venus Envy i izašao je 1997. godine. Dve godine kasnije, u vreme bombardovanja u Srbiji, treći album Sofa King Cool je bio verovatno korak u nazad u odnosu na predhodna ostvarenja. Sve u svemu, novi album je izašao krajem februara, na njemu se nalazi petnaest finih pop pank pesama, koje odišu veselim i harmoničnim pesmicama, sa veoma ironičnim tekstovima o svemu i svačemu, od morala na pank sceni, preko klasičnih ja tebi, ti meni prepirki sa lepšim polom, do krajnje zajebantskih kao što je Emo Boy. Produkciju je radio već čuveni Ryan Green, koji radi produkciju polovini Fat Wreck bendova. Omot je odličan, štampa je besprekorna, dizajn je sjajan. Zaključak verovatno znate i sami: ovo sigurno neće ući u prvu ligu melodičnih bendova i verovatno ćete ga sutra i zaboraviti, ali ljudi kao ja, koji su fanatici za melodijom, ovo gutaju i ne mogu da se zaustave. Ukoliko ste i vi takva osoba, slobodno poslušajte Diesel Boy i uživajte.
Honest Don’s: P.O. Box 192027, San Francisco, CA 94119, USA.
* Recenzija originalno objavljena u Get on the Stage #7, novembra 2001.
