U vreme kad je bend izdao svoj treći album Bug 1988. godine, odnosi u bendu su već bili na ivici pucanja. Plašeći se odbijanja, ali i želje da sačuva materijal sa svoj tada novi projekat Sabadoh, basista Lu Barlou gotovo da nije napisao nijednu pesmu, a u jednoj pesmi gde je bio glavni vokal, Maskis ga je sadistički naterao da vrišti refren Why, why don’t you like me?. Barlou nije bio tihi mučenik koji je sve trpeo, kako ste odmah pomislili. On je do korice mrzeo ostatak benda. Toliko da je jednom napao bubnjara dok je spavao, ali ni Mascis nije ostao dužan, pa su se skoro potukli na jednom koncertu. Na kraju su ga šutnuli iz benda i raspali se sredinom devedesetih. Ipak, trojka je svašta preživela i ponovo se okupila 2005. godine.
I Bet On Sky je treći album nakon nakon ponovnog okupljanja originalne postave. Očigledno su godine učinile svoje, pa su uspeli da nađu balans u unutrašnjim sukobima, velikoj količini projekata van benda i svemu što zaokuplja bubnjara Marfija.
Svi elementi koji Dinosaur Jr. čine sjajnim i tako voljenim bendom su tu: Lou-va prepoznatljiva bas linija i Marfijev moćan stil lupanja bubnjeva, ukomponovani sa gitarom i lenjim pevanjem. Klasičan zvuk je neznatno promenjen i proširen. Klavijature se pojave tu i tamo, najviše u uvodnoj Don’t Pretend You Didn’t Know. Akustične gitare daju još melahnoličniji prizvuk, pogotovo u Almost Fare. U suštini, čitav zvuk je opušten, ali jako tužan i setan. U gomili takvih pesama, pronašao sam i par pankerskih rifova, kao recimo u Pierce The Morning Rain. Neil Young fazon je istaknut u zadnjoj See It On The Your Side, koja kao da je istrgnuta iz 1990. godine. Neverovatna atmosfera, iako je najsporija pesma.
Ako je Lou bio pomalo neurotičan na prethodnim albuma, šta tek reći za Rude ili Recognition? Previše osećajno, paranoično, ali iskreno do korice i ranjivo. Tekst ide ovako: Look what I’ve done, didn’t make the best of that one / I arrived feeling sure and ended up all insecure. Možda je ovo i neka varijanta lične parodije, ali što se mene lično tiče ovaj bend mi se prvenstveno zbog ovakvih tekstova i sviđa.
Novi album me podseća na onaj lakši period benda, kada je Lou napustio bend, tamo negde sredinom devedesetih, poput albuma Without A Sound, koji je tada smatran najgorim albumom u diskografiji, po meni krajnje nezasluženo. Neki će biti razočarani što se bend lagano udaljava od zvuka sa albuma Farm iz 2009. godine, ali po meni je jako bitno da se Dinosaur Jr. ima još uvek snage da napreduje i da se menja, ne silazeći sa puta koji su sami sebi utabali još odavno. Prijatno izdanje koje vraća u prošlost.
Jagjaguwar
www.jagjaguwar.com
www.dinosaurjr.com
