Jedan od trenutno najboljih domaćih bendova jeste beogradski Doghouse. Njihova muzika me najviše podseća na Pennywise i Good Riddance, i uopšte na ceo Fat Wreck fazon. Veoma retko su se pojavljivali po fanzinima, pa će nam zbog toga Dejan, gitarista i pevač, reći nešto više o samom bendu…
Reci mi nešto više o samoj istoriji benda. Kada ste osnovali, ko su članovi benda, koliko imate demosa i slično?
Bend je nastao marta 1998. godine. U početku nas je bilo troje – Nikola Šukara (bubnjevi), Božidar Simenović – Boka (bas, vokali), Dejan Cvetojević (gitara, vokal). Okupili smo se da bi svirali neke obrade od Descendents, Guns & Wankers, PTTB, Rancid itd. U julu 1998. godine nam se pridružio drugi gitarista – Petar Arizanović, u to vreme su nastale prve naše pesme. Petar je napustio bend maja 1999. godine, da bi ga zamenio Aref Zaabi koji je i danas član benda. Snimili smo 10 pesama pored toga imamo urađenih još 15 novih.
Zašto se zovete Doghouse? Da nije možda zbog one pesme od Descendents?
Posle mesec dana od nastanka benda (okvirno april 1998) pozvani smo da sviramo, ali nismo imali ime. Pred samu svirku Boka je predložio ime Doghouse u nedostatku inspiracije ili nekog boljeg imena, tako se do danas zadržalo. Inače jeste prema pesmi Descendents-a.
Ko piše tekstove? Meni se jako sviđa War…
Tekstove uglavnom pišem ja (Dejan) kao i muziku. Aranžmane radimo zajedno. Boka je napisao nekoliko pesama, između ostalih i War. Pesma je urađena krajem 1998 godine, ispostavila se da je sasvim pogodna za nadolazeći period 1998. godine.
Čuo sam da ste uradili spot sa skejterima. Možeš li mi reći o čemu se radi?
Imamo tu sreću da je Aref diplomirao montažu tako da smo uspeli da uz minimalna ulaganja obezbedimo opremu i snimimo spot. Aref je snimao vožnju i padove i nas kako sviramo u studiju i onda sve to upakovao u spot. Spot se oko mesec dana prikazivao na televiziji i bio je na nekim top listama u muzičkim emisijama, dobro je to što je dosta ljudi videlo i primetilo spot.
Isto tako, da li misliš da bi bendovi trebali više da snimaju spotove i da propagiraju punk i HC ili to jednostavno nije potrebno? Da li je to po tebi prodaja?
To što se tiče spota odgovoriću ti ja (Aref), spotovi treba da se snimaju. Svaki bend bi trebao da ih ima, danas to i nije preveliki problem kao što je bio pre par godina. Naš spot je urađen sa minimalnim ulaganjima i priča baš nije neka – jednostavno snimili smo par puta pesmu tj. samo jednom zajedno pošto sam umesto gitare držao kameru i par drugara na koje sam slučajno naleteo dok su vozili sk8. Naravno tu je bio Toša koji nekako vezuje priču iz studija gde smo svirali i vožnje u kojoj i on učestvuje. I ako se obrati pažnja radi impossible slide. Sigurno postoje ljudi koji će biti protiv spotova, ali sigurno svako od njih misli da su sk8terski filmovi cool – e pa spot bi trebao da bude isto to, a TV kao medij koliko god se trudili da to poričemo je najmoćnija stvar – kako drugačije da te vidi gomila ljudi? Loše je jedino to zato što u našoj državi ne postoji trenutno emisija u kojoj bi neki bend mogao da se pojavi da se ne iskompromituje zbog raznih maminih i tatinih sinova koji će se pojaviti u istom terminu. Toliko od mene.
Čuo sam da izdajete materijal za FUR. Koliko će tu biti pesama i da li ste snimili materijal ponovo ili su to one stvari sa prva dva demosa?
Prvobitno je postojao nezvanični dogovor sa Acom iz FUR-a oko izdanja međutim došlo je do odlaganja zbog nekih njihovih međusobnih dogovora. U međuvremenu smo dobili odgovor od jedne izdavačke kuće u vezi izdanja jer smo poslali snimke u nekoliko izdavačkih kuća pre dogovora za FUR-om. Isti materijal će se pojaviti na izdanju (Onaj koji smo ranije snimili). Saradnja sa FUR-om se i dalje nastavlja bez obzira na to što izdanje neće izaći za njih zbog međusobnog poštovanja.
Uostalom, gde su snimljeni ti demosi i ko je radio produkciju?
Prve 4 pesme (Could you be the one?, Got to belive, Breakin’, Meaning of life) su snimljene u Kazablanci avgusta 1998. godine. Ostalih 6 pesama su snimane u dva različita studija zbog finansijskih uslova. Bubnjevi su snimani u studiju Time, a sve ostalo u studiju VD u Beogradu. Inače prvobitno je snimljeno 8 pesama barem što se tiče bubnjeva, međutim morali smo da izbacimo dve pesme s obzirom da je snimanje počelo pred samo bombardovanje. Snimanje se odužilo do kraja maja i na kraju je snimljeno 6 pesama. Što se tiče produkcije radili su je ljudi iz studija (imena nažalost ne mogu da se setim).
Vaša muzika me najviše podseća na Pennywise i Good Riddance. Da li sam u pravu? Koji su bendovi uticali na vas?
Mi gotivimo i jedan i drugi bend, čak ponekad sviramo neke stvari od Good Riddance-a na svirkama. Što se tiče bendova tu smo različiti. Naime svi slušamo bendove tipa No use for a name, Snuff, Descendents, All, itd. ali svako od nas sluša takođe dosta toga pored te scene. Boka i Nikola su više odrasli na engleskoj sceni (Omiljeni bendovi: Snuff, PTTB), Aref je klasična HC škola i još neki teži zvuk, ja sam lično odrastao na heavy-metal zvuku – sve sem death i black metala i recimo nekog punk-rock zvuka (čudan spoj). Svi gotivimo to što sviramo i tu scenu uopšte.
Pevate na engleskom. Da li je to zato što želite da se možda probijete na inostrano tržište ili zato što je engleski lakši za melodiju?
I prvo i drugo, tako smo izabrali tako ćemo i dalje nastaviti.
Čuo sam neku priču da ste trebali da se nađete na nekoj kompilaciju u New Jerseyu i da ste slali tape na Fat Wreck. Reci mi nešto više o tome…
Mi smo se pojavili na kompilaciji pod nazivom Gutik II u New Jersey. Tu se nalazi oko 27 bendova uglavnom iz Amerike i Kanade. Pojavili smo se sa pesmom Breakin’. Kompilacija je izašla negde pred početak snimanja drugih pesama (početak marta 1999. godine). Što se tiče FAT-a, dobili smo odgovor da pošaljemo snimak međutim zbog kvaliteta se nismo odlučili na to. Nedavno smo čuli da treba još jedna stvar da se pojavi na kompilaciji u Holandiji, ali to još nije sve završeno.
Vidim da imate dosta odane fanove na svirkama. Da li vas oni redovno prate na koncerte?
Oni su nam najbitniji, zbog ljudi se i svira. Na svakoj svirci se trudimo da damo maksimum. I nekoliko puta smo svirali u Novom Sadu i tu je došlo po desetak ljudi za nama, takođe smo bili u Obrenovcu itd. U principu nismo puno svirali po unutrašnjosti – svirke se tek ugovaraju.
Dok smo kod svirki, koja vam je najdraža do sada? Tvoje mišljenje o koncertu za Skate Park?
Sve su nam drage, nemamo ni jednu koju bi izdvojili. Svirka za sk8 park je bila odlično organizovana, učestvovali su dobri bendovi i atmosfera je bila neverovatno dobra – sve u svemu, odličan koncert. Valjda će se novac koji je prikupljen iskoristiti za ono za šta je i namenjen.
Koliko si upućen u beogradsku scenu i šta misliš o njoj? Sa kojim bendovima volite da svirate?
Beogradska HC – punk scena sadrži dosta dobrih bendova. Jedina mana je u tome što su ekipe nekako podeljene – mislim na to da neki bendovi imaju svoje ljude, drugi bendovi opet imaju svoje i tako – ne postoji zajedništvo među samim ljudima, a i bendovima. Međutim to počinje da se menja – iskreno se nadam da će se stvoriti jedna jaka scena u kojoj će se bendovi međusobno podržavati i poštovati bez obzira da li je u pitanju New York, California ili nešto drugo. Uopšte nam nije bitno koji je bend i odakle je, dokle god se mi slažemo. Svirali smo sa dosta bendova iz Beograda i prema svima imamo veliko poštovanje. Ne bi izdvajao nikoga posebno jer svi zaslužuju pohvalu.
Da li čitaš fanzine? Koji su ti omiljeni? Da li su fanzini potrebni na sceni?
Fanzini su definitivno potrebni da bi se ljudi informisali o sceni i onome što se dešava na njoj. Slabo čitam fanzine jer nisam u krugu ljudi koji se bave time tako da malo njih stiže do mene.
Ne znam da li si primetio, ali fanzini kod nas su uglavnom o anarhiji, rasizmu, sličnim idiotarijama. Reci mi šta misliš o takvim fanzinima i takvim ideologijama?
Takvi fanzini me ne interesuju jer sve što osećam i sve kako ja mislim kažem u svojim pesmama – isto to važi i za ostatak benda. Ko je preokupljen ideologijom neka nastavi ako misli da tako treba, ali neka ne smara druge kojima je bitnija muzika i takav način da dopru do ljudi.
Čime se bavite osim muzikom? Da li idete u školu?
Aref je diplomirao montažu i radi isto to. Boka radi u kaficu. Nikola je i dalje u srednjoj skoli. Ja studiram (večito).
Dobro, mislim da je sasvim dovoljno. Dodaj nešto za kraj?
Nema kraja – vidimo se uskoro. Pozdrav.
Dejan Cvetojević
Emilije Jakšić 49
11080 Zemun
* Intervju originalno objavljen u Get on the Stage #4/5, septembra 2000.
