U početku sam mislio da će biti samo dva benda, ali se kasnije ispostavilo da je bilo sedam. Organizacija nije bila baš nešto, svirka je klasika kasnila sat i po (trebala da počne oko 15:00), ali ja dosadu nisam primetio, jer sam se lepo zapričao sa nekom devojkom. Prvi su na binu izašli Doghouse. U svom stilu, veoma jako, ubedljivo, ali povrh svega melodično. Pošto su svirali uglavnom novije stvari, masa se nije toliko primila, ali čim su počeli stare pesme sa demosa, nastalo je ludilo. Ljudi su padali jedni na druge, stejdždajving u svom najboljem izdanju. Od novijih stvari sam zapamtio naziv pesme Empty, čiji refren je fantastičan, malo sporiji, ali samim tim i zarazniji. Svirali su i Freedom Pride, to je isto nova pesma. Od obrada izveli su Jeannie od Good Riddance, sa albuma Ballads From Revolution. Inače, Doghouse već imaju i dva spota, album izlazi za Automatic, tako da sigurno imaju lepu budućnost. Posle njih su nastupali Issues Of Life, bend iz mog grada Stare Pazove i pravo da vam kažem oduševili su sve prisutne. Odavno neki bend nije svirao američki pank iz osamdesetih, odavno se nije osetila tako pozitivna energija, kao za vreme njihovog nastupa. Svirali su većinu stvari sa njihovog debi albuma … At Set Times koji je izašao za staropazovačku etiketu Family 16. Najzanimljiviji deo nastupa Issues Of Life je bila obrada neke rep pesme od Vanile Ajsa. Nisam imao pojma da Miljac zna da repuje! Za pankera je odličan. Posle Išusa su svirali Charlie Don’t Surf, koji me jako podsećaju na Unison, verovatno zbog činjenice da je Kuzman bubnjar u oba benda. Pošto sam ih prvi put slušao, utisci su mi još uvek sveži, tako da ni sam nisam siguran šta o njima da napišem. Veoma su brzi, vokal je jako grub, ali mislim da će se vremenom i publika na njih navići i da ću i ja onda imati neko određenije mišljenje. Usledila je malo veća pauza, da bi se zatim na bini pojavili neki kosijaneri, za koje mislim da se zovu Via Conbusta. Nisam siguran; ako sam pogrešio, vi me ispravite. Oni su smorili do jaja! Publiku je uhvatila velika depresija, svi su pomrli od dosade. Ovi opičeni likovi imaju bubnjara, gitaristu, pevača koji se ništa nije čuo i nekog udrogiranog kretena koji je puštao neke zle semplove. E, većeg sranja od ovoga nema! Najzad su završili, ali su o’ma posle njih nastupili grajnderi Scared, koji su bili dobri, mada ja ne podnosim grind core. Maxa iz Tibie je lupao bubnjeve, imaju gitaristu i pevača koji se dernja kao da mu neke skida kožu naživo. Pošto sam izdržao ove metalske udare, na binu se penju neki klinci, Černobilske Jagode, koji su plagijat 7Seconds, a i svirali su Young ‘Till I Die i 99 Red Ballons od istih. Šta ja znam, nisu loši za svoje godine. I na kraju, Krastavci koji su svirali samo jednu pesmu. Sve u svemu, svirka nije bila loša, mada su metalci mnogo smorili.
* Izveštaj s koncerta originalno objavljen u Get on the Stage #6, januara 2001.
