Jedan od retkih domaćih hardcore bendova koji se uspeo dočepati zvaničnog izdanja. Doghouse je bend koji je stravično napredovao u poslednjih godinu dana. Od potpuno anonimnog benda koji se prvi put pojavio na Ramones večeri u KST-u, pa do ovih dana, ostali su verni kalifornijskom zvuku. Iako likovi koji sviraju u ovom bendu slušaju sve i svašta, od metala preko hardroka do hardkora i panka, sve se lepo uklopilo i mi smo dobili jedan bend koji može savršeno da parira bilo kom bendu na Fat Wrecku ili Epitaphu. Na disku ima deset pesama, i sve su poznate pažljivijoj publici, jer su sa dva demo snimka, koja sam između ostalog i recenzirao u broju tri. Ukoliko niste čitali taj broj ukratko: muzika je nešto između Good Riddance i Pennywise, uz dosta dobre tekstove koji su veoma lični. Mnogo su bolji uživo, mada i na albumu jebu kevu. Favoriti koje najviše slušam su: As One, Breakin, Better Of This Way, Got To Believe i Could You Be The One. Omot je veoma lepo urađen i izdaleka kad ga gledate podseća na reciklirani papir, slike su super urađene, a tekstovi su na veoma lepom grafiti fontu. Nadam se da se prelaskom na Automatic ovaj bend neće profolirati poput kolega iz Eyesburn, koji iako vrsni muzičari, danas sviraju nešto što se teško može nazvati undergroundom.
Automatic
* Recenzija originalno objavljena u Get on the Stage #6, januara 2001.
