Niš je godinama uvek bio nepravedno zapostavljen u odnosu na Beograd, a gomila bendova koje smo imali prilike da slušamo (Novembar i T-Error mi prvi padaju na pamet), a dolaze iz tog grada su uvek po pravilu bili krajnje zanimljivi. Priznajem da za Dok7 nisam čuo do pre neki dan i stvarno mi je žao zbog toga, jer momci definitivno zaslužuju pažnju. Bend zvanično postoji već devet godina i iza sebe imaju nekoliko demo snimaka i par kompilacija, ali je ovo praktično prvo veliko izdanje. Na prvo slušanje će mnogima zasmetati lošija produkcija, ali to sasvim sigurno ne treba da vas odvrati od ovog benda. Njihov zaštitni znak je super pozitivna melodija, koja kao da je ispala iz devedesetih. Zaboravite na sve moderne uticaje koji je današnja melodična scena prepuna; ovo je stari dobri punk rock kalifornijske škole. Još jedna strahovito pozitivna stvar je što pevaju na srpskom, a tekstovi su me oduševili. Bez velikih pretenzija, sa naglašenom zezancijom i sprdnjom svega i svačega, pa čak i njih samih, što je jako pozitivno. Recimo, naslovna pesma Dobar dan, koja je ujedno i najveći hit govori o naporu da bend snimi pesme: Dobar dan, mi smo došli preko oglasa, čujem gradom kruži priča da ovde ima džaba snimanja. Pitanje, kakva je to vaša muzika? Svirajte mi neku pesmu, možda mi se neka zasviđa. Uuuuuu, kakva je to vaša muzika, Uuuuu, nema za vas ovde snimanja! Napolje sa tim sranjem što svirate! Samosvesnost im je jača strana, pa u Seronja priznaju da imaju probleme sa pisanjem novog materijala: Svaki dan je isti bre, nema ničeg samo TV, guram snažno svoje dane, ne znam šta da napišem brale! Očigledan cilj da se isprdaju sa svim bendovima koji pišu totalno besmislene tekstove. Nemam inspiraciju, sve liči jedno na drugo, nemam motivaciju, odavno sam prdno u čabar! Mislim da sam seronja, ova pesma ubija i mnogo je dosadna. I mora da se produži, jer je mnogo kratka! Blablabla… Muzički su jako dobri, ima vrlo inventivnih i zanimljivih melodija. Najtanji su u vokalu, koji je za moj ukus previše ravan i ponekad se teško bori sa slogovima. Mislim da im nedostaju i bek vokali, da bi sve zvučalo snažnije. Sa druge strane, refreni su im strašno zarazni i tu je već vokal mnogo bolji. Meni je ipak najjači utisak što se bend ne trudi da bude novi Six Pack ili tako nešto, već što imaju svoj fazon, što su im tekstovi krajnje zanimljivi i što momci nemaju ni trunku pozeraja. Ovo je odlična podloga za neko sledeće izdanje na kom će, nadam se, biti ispravljeni svi nedostaci, prvenstveno u vokalnim harmonijama, ali i produkciji koja bi morala da bude mnogo bolja. Do tada, svi koji vole domaći melodični pank, overite ovo, zajebite sve predrasude i pružite podršku bendu, a dobronamerne kritike im uputite u cilju boljih budućih pesama.
NišCafe Records
www.niscafe.com
www.myspace.com/dok7punk
