Jednog jutra čujem ja dva puta zvonce na vratima i shvatim da je to opet poštar. Ništa, kad me je već probudio da vidim šta sam to dobio, kad ono na koverti piše 206 Records. Ko su sad pa ovi?! Mom iznenađenju nije bilo kraja i mislio sam da je u pitanju opet neka metal kuća koja šalje sranja kome god stigne, ali debelo sam se prevario. Otvorivši paket shvatio sam da sam dobio tri diska i to sva tri melodičnih bendova. Downway je veoma zanimljiv bend. Iako nisam dobio nikakav press materijal saznao sam da su iz Kanade, tačnije grada Calgary. Pao sam na dupe čuvši prva dva-tri uvodna akorda. Muzika nije klasična Fat Wreck/Epitaph melodija, već malo više vuče na bendove tipa Craigh’s Brother i na neke emo sastave, mada moram da priznam da me u nekim momentima podseća i na Strung Out, zbog druge melodične solo gitare, ali to je samo na pojedinim mestima i generalno se Downway veoma razlikuje od Majkovih bendova. Pošto nemam pojma koji im je ovo album po redu usresrediću se samo na ovo ostvarenje, a ko želi da sazna nešto više neka kopa po internetu. Kacknacker sadrži 14 pesama, dosta brzi pop pank, sa tekstovima koji govore o ljubavi, prijateljstvu i razočarenjima. Koga interesuje ovo izdanje nek’ piše na donju adresu ili nek’ se meni obrati.
206 Records: 8314 Greenwood Ave. N. Suite 102 Seattle, WA 98103, USA.
* Recenzija originalno objavljena u Get on the Stage #4/5, septembra 2000.
