Eraserhead, melodija, Šumadija… pardon okolina Smedereva, malo fanzina, malo panka i eto vam intervju. A, da! Intervjuisani čovek je Miša, gitarista gore pomenutih… hm… Erasera… Ne moš’ biti gluplji uvod od ovoga, a?
Na početku mi reci nešto o svom detinjstvu, o gradu gde si odrastao, škola, ribe i slično?
Na početku mi reci nešto o svojoj egocentričnosti, bi trebalo da glasi tvoje pitanje. Žali se jedan član benda na mene, kako to da ja uvek dajem intervjue, pa je i on pokušao isto u nekom fanzinu (mislim da se zove SE(N)(R)ATOR), ali to je ispalo sačuvaj Bože i sakloni. Dakle, ja se zovem Egocentrik, a vi? Sin sam jedinac od oca Dobrice i majke Radmile i živim (sada već povremeno) u selu Skobalj (a zli jezici bi se podsmevali pa ga krstili kao Štuka, Šaran, Kečiga, Som…) Što se škole tiče, nemam ni četiri osnovne… ups, samo da pitam jel’ u ovo ribe ubrajaš i muškarce? O.K. Imao sam ih.
Kada si počeo da se interesuješ za punk i šta te je uopšte privuklo oko celog pokreta? Šta za tebe znači pojam punk?
Da se foliram kao tamo neki, pa da baratam ciframa, pa oduzimam, pa sabiram, pa ispadne da se interesujem i pre njegovog spontanog nastanka… ne pada mi na pamet. Ako me dobro pamćenje služi, bilo je to od kada sam pročitao Get On The Stage #2, znači krajem ’99. Jebi ga, punk je valjda engleska reč, a ja sam kao nešto učio francuski (ali ne i naučio), tako da ja i nisam baš prava osoba za intervjuisanje. O.K. uozbiljiću se. Nadam se da ovo nije WCDA fora Traži se punk – živ ili mrtav. A i da jeste, svog se mišljenja i ubeđenja ne stidim i definitivno stojim iza toga. Recimo da je za mene pravi punk bend Ramones. Njih je baš nešto bolelo za anarhiju i nacionalizam. Njima je muzika bila podjednako važno isto koliko i suprotstavljanje kolotečini i sistemu, monopolu u kapitalizmu (verovatno se pitate vi i mi ekonomisti, šta ja to lupetam, ali preslušajte malo bolje opus Ramones-a, pa ćemo pričati). Definitivno nije punk obijanje automobila i preprodavanja ukradene robe, tuča sa neistomišljenicima, suprotstavljanje i izazivanje organa reda. Naravno, da nije punk bezumno klošarenje, alkoholizam i narkomanija. Nije punk ni luksuzno odricanje tipa no drink, no fuck, no drugs… Punk je ljudi moji nepatvorena energija i opštenarodno veselje i komercijalno sranje sa zapada. Punk su i Sex Pistols i Modelsice, pa i Jelena Karleuša. Ako mi svi odgovori budu bili ovakvi i to vidi Željko Mitrović, biće para, biće City Records.
Šta trenutno radi Erasehead?
U ovom momentu dok ti ovo pišem ništa, ali za vikend treba da se skupimo kako bi posle, januarske ispitima izazvane pauze, vežbali za studio, jer se nakupilo materijala, ne pitaj. Ovo ti je za fanzin, a sad ono što nije za fanzin. Prvo, da razjasnimo; Miki (gitara)* (pomenuo sam te ti egocentriku), Mr. B (bas) Y Viva Old School, Mishelle (bubanj) Sandre forever. Trenutno je opsadno stanje u bendu zbog odricanja člana sa zvezdicom od narkotika, pa vlada neka nervoza, nedisciplina… ali kad sam se kurčio i zvali me šefom, bilo mi je lepo, a sad kad pomalo zagustelo pada mi teško da držim sve konce u rukama, jer sam rastrzan na sve strane, a piše ti u 16. odgovoru malo opširnije o tome. Ali, evo, nazire se rešenje… Eureka reče Arhimed…
Čuo sam demo Unisex, pa ako može, reci mi nešto o njemu. Gde je snimljen, ko je snimao, ko je svirao? Otkud gostovanje Vuje?
Prvo da se zakačim za ovo gostovanje. Vuja Sandre forever je naš prijatelj iz Kragujevca (verni fan Eraserhead-a) i svira u manje poznatom bendu KBO!, čiji će se demo snimak uskoro pojaviti. Nisu nešto, ali ako se malo potrude, biće nešto od njih. Elem, pošto sam razjasnio da je on verni fan Eraserhead-a, želeli smo da iznenadimo publiku u CBGB-u, te je on svirao sa Mishelle-om i sa mnom, dve stvari koje su se našle na našem trećem full lenght albumu, a nadam se da su kritike veoma pozitivne, jer ipak mu je to prvo pojavljivanje pred tolikom masom ljudi, pa se malo drao i zaboravljao tekst i tako to, ali prvi se mačići u vodu bacaju, jel’ da? Kao što rekoh, treći album je usnimljen u BB (CBGB nekadašnji) klubu u V. Orašju alias New York, kod emigranta Srećka hipo-punkera Pavlovića (Fijip folevel). Eraserhead je tada svirao u postavi koja se kasnije i Partibrejkersima (pa i KBO!) svidela; znači dva vesla (od kojih jedan Gibson), plus dobošar Miša i perkusionista Srećko (Big Boss). Ali bez zezanja, pored nenormalnog (napasenog) stanja Mr. zvezdica pored 4 probe i 2 koncerta, ispalo je iznad (ispod) očekivanog. To ipak nije smetalo da Unisex bude bez lažne skromnosti, najslušanija kaseta u studentskom domu Rifat (Beograd, Zvezdara), a tek ultra-mega-hit Samo ti u samom vrhu Bilbordove (alias Aćimove) top liste. No ipak na svirkama se najviše ripalo na Intro, a na Ristić-žurkama, Skrivena Kamera, Miloševac (L.A.) obožava Kazačok (Eraserhead), pa vole i da pevaju Stošićima Punk Forever.
U vašoj muzici se oseća uticaj kalifornijske svirke, a posebno nekih novijih švedskih melodičnih bendova tipa Millencolin. Da li se slažeš sa tim?
E, jebi ga? Ja se trudio da ovaj intervju bude iole zanimljiv, a ti ga pretera. Nasmejao si me do suza, pa i više (evo i papir za elektronsku poštu je mokar). Ali, sad sam najozbiljniji. Kakvi bre Šveđani, kakav Californication, kakvi bakrači. U to vreme smo se manijakalno ložili na Šumadiju, P.T.T.B, Sham 69, Angelic Upstarts, Partisans, a od melodije sam imao diskografiju Bad Religion i par NOFX-ova. No, izgleda da si ti vidovit (stvarno nisam znao da se ti pored studiranja, interneta i time baviš – pa ovaj čovek je neuništiv). Kažem ovo, jer se tek sada posle 3 godine postojanja, oseća i toga po malo, ali stvarno po malo…
Pošto i ja volim da slušam melodiju, zanima me koje bendove najviše voliš da slušaš? Koji su ti bendovi omiljeni od novije generacije, a koje od starije?
Stigosmo tek do šestog pitanja-odgovora, a ja se već umorio od lupetanja. Vidiš, u poslednje vreme sve više se srećem sa ograničenošću i isključivošću kod ljudi (napisao sam i pesmu o tome), pa me to užasno nervira i padam u žučne rasprave, diže mi se (?) pritisak s oproštenjem i zbog toga ću umreti mlad. Ne volim ono… isterivali smo ono što nismo znali da li postoji, aplaudirali smo onome što nismo razumeli…, mrzim i kad se pljuje na nečiji rad iz čiste ljubomore… i tako to. Evo ti kraći spisak bendova, a sledeći put obećavam mnogo opširnije; naravno, ako se ne ljutiš.
RAMONES – Road To Ruin
KBO! – Pozovi 93 i Live in KST
TRULA KOALICIJA – Plakao sam kad je pala Sekuritatea
BAD RELIGION – Suffer
NOFX – White Trash Two Heebs And A Been
THE MIGHTY MIGHTY BOSSTONES – Ska Core The Devil And More
P.T.T.B – Matting Sound Of South American Frogs
ERASERHEAD – Unisex
POTRES – Mene može imati svako
The Story Of CLASH
DEAD KENNEDYS – Fresh Fruit…
SIX PACK – Fabrička greška
PENNYWISE Full Circle
IGNITE – Family
THE SUICIDE MACHINES – Destruction By Definition
MANO NEGRA – Best Of…
UPRIGHT CITIZENS – Future
SOCIAL UNREST – Now And Forever
BAD MANNERS – Viva La Ska Revolution
MADREDEUS – Ainda
pa onda, Agnostic Front, Sick Of It All, Judge Dread, El Bosso & Die Ping Pongs, Mark Foggo’s Skasters, The Reverend Horton Heat, ČBS, Doghouse, Drawbacks, By Pass, Šaht, Black Uhuru, Loreena Mc Kennitt, Therapy?, H-Block X, The Cure, Pulp Fiction, Balkan, The Smits, Ritam Nereda, Hladno Pivo, Warzone, Skarhead, Battery, No Freaks, Hitman, Ultima Thule, Red Alert, Patriot, Bauhaus, Bullet Lavolta, The Jam, Patti Smith, Mizar, Vibrators, Sham 69, Punkorama #2, Stiff Little Fingers, Ruts, Gorilla Biscuits, H2O, Snuff, Provokacija, Descendents, All, Lag Wagon, Good Riddance, Operation Ivy, CIV, No Use For A Name, Millencolin, Me First And The Gimme Gimmes, Spermbirds, 59 Times The Pain, OS 101, Insted, i mnogo, mnogo, Ska/Reggae/Oi!/Punk/HC svirke…
Reci mi nešto o tekstovima? Eraserhead je obrada Kaćuše, jel tako? Isto tako reci mi nešto o Skrivenoj kameri i Samo ti? Ko piše tekstove inače?
Nije Kaćuša, ne daj Bože, već Kazačok. Tekstove pišu stihoklepci i tekstopisci, a mi pišemo: Miki (Samo ti, Treća Dimenzija) i Mr. B (Around You), pa i ja se kad kad potrudim (Skrivena Kamera, Eraserhead, I više nego Ramones-e…, Čiju glavu čuvaš?, Odlazim, Slovenska krv i Doza Stvarnosti); tu je i Aćimović Senior (Punk Forever) uz moju nesebičnu pomoć. Četiri si čuo, pet ćeš uskoro, a dva nešto kasnije. Što smo gori, to nas narod više voli. Naime, ove stare stvari mnogo bolje prolaze nego nove. Iritiran tom činjenicom svojski se trudim da ih što pre uokvirimo u novi demo snimak i slobodno mogu da kažem da su par svetlosnih godina odmakle; možda nije ni to baš ono pravo, jer da čujete samo pesme za treći… pakao. Znači obećavamo ako obećate da ćete naše seme rasejati do najpasivnijih krajeva naše i vaše, pa i njihove lepe pizde materine.
Reci mi kako organizujete svirke Eraserhead-a? Da li sami, da li vam neko to organizuje? Koji su uslovi da dođete u Staru Pazovu?
Eraserhead ekipa organizuje svirke Eraserheadu?! Šta to znači? Nju čine Miloševac & Velika Plana & Potres Crew. Izuzetak je KG gde se 5KO (my friend) potrudio oko organizacije. Naravno, tu je i nesebična Vujina pomoć došla do izražaja. Što se Pazove tiče (i Stare i Nove i sve ostale), mislim da nije preterano ako tražimo makar 70% putnih troškova. Naravno, ako može sve, može, ako ne, nikom ništa. Ne da ne bih razmišljao o dolasku, nego bih doleteo (makar sam). Takođe, u istu cenu je uračunat i Drawbacks, pa ljudi, potrudite se. Takođe se nadam da ovo nisi pitao tek reda radi.
Isto tako, gde najviše volite da svirate, i koja vam je bila najbolja i najposećenija svirka?
Definitivno smo najbolje odsvirali u Kragujevcu, a što se publike tiče, svuda je super, jer nas u stopu prate naši fanovi iz Miloševca. Najposećenija je bila 22 XI ’97 u Miloševcu (preko 200 ljudi), gde smo uzeli tak’e pare, da smo isplatili sve bendove koji su tada svirali (Nuklearni Otpad, Potres, Drawbacks, Damnatory, Eraserhead), nego smo i razvijali slike i kopirali 90 brojeva fanzina. U ostalom, o svemu tome i još koje čemu u Ne Okreći Se Zine?! #5. Mada mi i nije fora da sviram u Miloševcu, jer sam uključen u organizaciju, jurnjavu i sve to, pa onako silno izmoren još uhvatim da sviram, pa trista šezdeset i četiri dana ne mogu da se odmorim od toga, pa onda trista šezdeset i peti dan opet svirka u Miloševcu, i tako u krug…
Pošto vidim da na svirkama uglavnom svirate sa Potresom, reci mi nešto više o njima? Ti sad sviraš gitaru u Potresu? Kakvo je tvoje mišljenje o Trećoj Smeni? A, da, kako je uopšte došlo do saradnje sa Nordiscom?
Potres postoji od ’91-’92. i do danas je bilo raznih neshvaćenih likova koji su proturnjali kroz bend i kasnije lečili komplekse po raznim kvazi rock sastavima, pa i sa narodnjacima, ali ona prava postava je bila neminovna, a šta se čekalo, stvarno ne znam. Dakle, jun ’97., upadaju Borko i Srećko i materijalna strana je obezbeđena (zezam se. Interna šala.) Kasnije im se priključio i Dule iz Opstanka, pa je on odrastao i onda sam uleteo novembra ’98. ja na gitarsko mesto. Iskreno mišljenje o Trećoj Smeni sam napisao u recenziji albuma u mom fanzinu neposredno pre ulaska u bend. Što se saradnje tiče, Ristići su od Roberta kupovali neke diskove, pa su se još i učestalo družili i stvorilo se neko poverenje, čoveku se svidelo to što Potres radi, pa je hteo to da izda zajedno na jednom disku sa Provokacijom. Šta je bilo, bilo je, izašao je samo Potres Third Shift. Pre mesec dana nam je poslao pare za studio i snimili smo dve nove stvari (pošaljite kasete za snimak) i produkcijski je mnogo, mnogo bolje ispalo nego ceo album. Ali i svirački je bolje (odsvirao sam 90% gitarskih deonica – hvalisavac jedan, prim.kuc). Uskoro nam šalje i pare za ceo album, pa eventualno vize za Holandiju i tako… seci uši krpi dupe… Što se zajedničkih svirki tiče, prvo je to bilo ono… mi njima svirku, oni nama… pa sam ja zasvirao i u Potresu, pa ko će kome, ako neće svoj svome i tako…
Praviš i fanzin Ne Okreći Se Zine?!, a pre se zvao Hemoroid. Zbog čega promena imena?
Povijest kaže januar ’97. (materijal s kraja ’96.), izdadosmo Aćim i ja fanzin, a te godine četiri komada, pa onda pauza (Šta te briga zašto). Ne samo naziv, već je i gl. i odg. i format. Iskreno rečeno, jedva sam čekao da se osamostalim, kako bih mogao da turam u svoj fanzin i metalce i to one crne. Takođe samo mogao da pišam i serem po njemu, a da me pogled ne preseče….. I boli me kurac da vam sad objašnjavam da li sam normalan, ozbiljan ili ne. Ko zna za Hemoroid & Ne Okreći Se Zine?! zna, a oni drugi će još i da poveruju.
Šta te je privuklo da praviš fanzin? Da li to što u Srbiji ima mnoštvo očajnih fanzina, ili si jednostavno želeo sebe da izraziš kroz ovaj vid underground-a?
Nema tu šta da te privuče. Jednostavno te spontano uvlači u sve to i ne pita ‘oćeš-nećeš. Pre nego li smo se odlučili na takav postupak, imali smo prilike da vidimo samo par njih. Kao da su se skrivali. Na površinu su isplivali oni malo gori. Jednostavno kažeš, što da ne, ali posle, brajko moj… Suočiš se sa takvom glupošću i pitaš sebe da li si normalan ili je ceo ovaj fanzinaški svet izopačen. U redu je što u Srbiji ima loših fanzina. Ima i dobrih. Loših imaš i u bilo kojoj drugoj zemlji. Fora je što se i posle trećeg-četvrtog broja nisu ni makac mrdnuli, ili se čak ugase. Valjda odrastu, šta li je?! Možda ih privlači neka druga subkultura (Pink? City Records?) Nije ovo neki diplomatski odgovor, pa sad ja kao nešto izbegavam kavgu, ali lepo kaže Staša (Maxmagnus): Koga znaš pazi šta pišeš, a koga ne znaš, piši kako misliš. Ja lično, lečim ego komleks, možda želja za dopisivanjem sa tinejdžerima (kud, bre, to nisam radio u mlađe dane)
Isto tako praviš i newsletter? Otkud to? Da li to deliš džabe ili…?
Ma bre, ni kod babe nema džabe. Da sam Bil Gejts, pa me ne bi okrpila sto Majkrosofta. Mnogo ljudi ‘oće da vidi fanzin. Mnogo gladnih ljudi vapi za informacijama, pa da bi na vreme bili obavešteni, registrovao sam firmu AT LAST. On neće biti redovan na časovima, već samo kad bude bilo potrebe da popravi ocenu. Porez ću platim, što da ne platim. Oba broja vam se nalaze, pogađate u Ne Okreći Se Zine?! #5
Zanima me tvoje mišljenje o današnjoj fanzinaškoj sceni u Srbiji. Da li ti misliš da je ona dobra ili loša i šta bi trebalo da se menja?
Prvo, nerviraju me fanzini koji izbegavaju da predstavljaju bendove iz svog okruženja. Masa fanzinaša trpa poeziju i stripove sumnjivog kvaliteta i sve to naslovljavaju kao art. Nerviraju me fanzini koji imaju intervjue sa stranim bendovima, pa je još sve to otkucano na engleskom. Možda je u redu pisati na engleskom, ali ako se radi o domaćim bendovima, a ako se radi o stranim bendovima… ogavno! Mislim da je kakva-takva dobra. Imaš fanzine specijalizovane za određeni pravac u muzici; sad da li je to dobro ili loše, prosudite sami. Meni možda više odgovara mešano, pa mi zato fanzin tako i izgleda. Naravno da neće doći do takvih nebuloza, kao npr. saradnja između Srpskog Fronta i Kontrapunkta, ali neka tolerantnost bi trebalo da postoji. Najčešće se fanzinaši ‘rane govnima iz čiste ljubomore, ali to nek im je na čast. Ovo sve važi za one nenormalne, a normalnima bih poručio: Pišite šta mislite i biće O.K.
Šta misliš o odvajanju scene na anarho, sXe, hardcore, punk i slično? Uopšte tvoje mišljenje o anarhiji, straight edge-u i hare krišni?
Neću mnogo da pametujem, jer iza mog zezanja stoji velika istina. Podržavam sve što je u prirodi čoveka. Svemu što iskače iz tog okruženja ja se gromoglasno smejem. To podržavaju i saradnici Ne Okreći Se Zine?!-a. Dovoljno je pročitati kolumne Dejana Aćimovića i videti da je čovek i više nego u pravu (kolumne se nalaze u pomenutom fanzinu pod nazivom Dichtung Ünd Sage). Sve treba upijati kao sunđer i sve pozitivne stvari kombinovati iz raznih glupih podela. Prelistavanje iskustava je od velike koristi. Nikako glavom kroz zid. Ne treba biti isključiv. Za neupućene: činjenice se realno sagledavaju. Pustite i druge da dišu. SxE što više viču: …to je moj izbor, nikome ne naturam ja to na nos…, to mi više idu na živce i sve više su uporni da na taj način, što su po strani, uvuku što više iksompleksiranih klinaca. (jebi ga, mislim da nisam lepo izrazio svoje mišljenje). Ljudi, sve je dozvoljeno. Naročito ako ima neku meru, jer sve preko toga nije u prirodi čoveka. Svaka ekstremnost je poremećaj ličnosti. Dozvoljeno je biti i anarhista i strejter i patriota, nacionalista i to sve u određenim situacijama. Zar da budem anarhista, pa da volim Šiptare samo zato što su nacionalna većina i što tuku i posle break-a? Zar da budem patriota i nacionalista kad me slepci vode u propast i bezčašće? Za hare krišnu ne mogu da ti odgovorim, jer za sada nemam neke argumente i iskristalisano mišljenje, jer valjda se nisam ni sretao sa ljudima koji su u tom fazonu. Ipak, stoji da je to još jedna moda koja je došla sa zapada.
Šta radiš kada se ne baviš muzikom i fanzinom? Studiraš?
Pored dva benda, fanzina i newsletter-a(?), malo vremena ostaje za nešto drugo. O.K. u to malo slobodnog vremena volim svoju devojku, studiram Višu Poslovnu (Porezi & Carine – 6 do krjaja) i od skoro sam se zaposlio i pravim Peci (Beograde Dobro Jutro zine) društvo u štampariji (priprema). Noću me telefonom uznemiravaju sexualni manijaci (Stojka & Mudri & Mr.B), TV mi ne radi od Svetskog Prvenstva u fudbalu (’98), slušam novi Hitman, upoznajem autora ovog đubreta što čitate… ‘Oćeš još da ti se žalim? Odao sam se Hard Core-u. E, da. Svi traže pare; a odakle? Inače, zezam se za ovo đubre, fanzin je strava.
Da li pratiš sport i za koga navijaš?
Da si me pitao za sumo rvanje ili za šah, pa i da ti odgovorim, ali ovako… da li navijam? Ne, ne navijam ja ono klasično, nego volim da vidim dobru akciju s bilo koje strane (malo za jedne, malo za druge). Malo sam i izašao iz fazona, ali kad god se ukaže prilika… Recimo da volim da gledam fudbal na BK. Inače, to je što se tiče ovog komercijalnog sporta, ali ja sam više u onim underground sport life style vodama, pa pratim redovno razne kongrese levorukih levaka, razne vežbe gađanja srpskih arterija, sve vrste i tehnike izbacivanja iluzornih informacija u etar, pljuvanje i demoralisanje srpskih fanzinaša… pa po malo sam upućen u strategiju otimačine sredstava za život strejterima…
Reci mi neku zanimljivu anegdotu za svirki?
Prva na koju sam naleteo je i relativno sveža. Beše to u famoznom Kragujevcu. Kretosmo mi kako znamo i umemo, brzo, energično, bez objave rata i taman stigli do sola, kad nešto tuptra, puf, tr, pa tras. Okrenem se, a iza bubnjeva se prostr’o i skuplja prašinu dragi Mishelle (sedeo je na nekakvim gajbama). A da ti ne pričam gde baciše suzavac i svi se razbežali, a Zvrle & Srećko ništa ne osećaju i sviraju i dalje… ili usladilo se gore pomenutima + Borko, te u Miloševcu odsviraše set Ramones-a bas+vokal+bubanj. A o svim pehovima da i ne pričam.. Možda i maler da isto veče rikne bas membrana, pojačalo i se Blue Angels namerili da ti oduzmu dozvolu za 0,6 promila krvi u alkoholu…
Nešto o tvom najboljem provodu i uopšte kakva su mesta za izlazak u tvom gradu?
Već negde rekoh da ne mož’ ni pola metra moga sela da zameni NewYork & California sela. Ko bre ima para za provod? Ako ih neko i ima, to sigurno nisam ja. Ustvari, ja i ne znam šta je to provod. Možda neka svirka? Možda neki pornić? Možda matursko veče? Možda prvi dan u vrtiću? A možda je i provod kad ti stigne par meseci zakasneli dečiji dodatak? Ja se ‘fala Bogu, još uvek nisam lepo provodio.
Okej, to je to za sada. Reci nešto za čitaoce Get On The Stage zina?
Bacite odmah ovaj fanzin i pređite na Ne Okreći Se Zine?! i slušajte samo Eraserhead, bez Potres-a, jer je to živo sranje. Naravno, ne nasedajte na moju provokaciju; nemojte biti isključivi i ograničeni, družite se, volite se, podržite Vladu, izglasajte opoziciju opozicije. Pozdravlja te, evo, i Peca (BGDJ).
Pitaju studenta elektrotehnike: Šta je to cyber sex?
A on će: Cyber šta?
* Intervju originalno objavljen u Get on the Stage #3, marta 2000.
