Šta je to toliko u vezi Velsa, pitam se, da izbacuje lude šizoidne noize hardcore bendove? Možda je u pitanju krajnje depresivno vreme, ili što ih muka hvata da sednu na voz i odu negde gde je zanimljivije? Šta god da je u pitanju Exit International su spakovali u osam minuta četiri veoma zanimljive i komplikovane pesme. Šta je specifično za njihov zvuk? Pod jedan: nemaju gitaru. Pod dva: imaju dva basa. Kako zvuče? Zamislite Future Of The Left da sviraju nakon što su tri dana gutali eksere. Furiozno, frenetično, divlje, a opet krajnje simpatično, gruvi, što bi rekli fenseri. Ritam je idealan za đuskanje, vokal drekački, sa pank prizvukom. Basisti razvaljuju, uz par eksperimentalnih momenata. U onim slušljivijim podsećaju malo na Nirvanu sa Bleach perioda, ali to je samo jedan kratak momenat. To je najočiglednije u poslednjoj Lay To Waste. Uticaji su dalje prošarani, malo Girls Against Boys, malo The Pixies, ubode se i koji Fugazi rif, ali je sve spakovano na način na koji ovaj bend može da se pohvali da ipak imaju neki svoj zvuk. Lično nisam neki preterani ljubitelj noise muzike, ali ova neobična smeša nojza, panka, indie rocka i hardkora savršeno leži za ovo tunjavo današnje vreme. Ukoliko tražite predah od uobičajene muzike koju neguje Get on the Stage, evo pravog benda. Još samo da izdaju nešto više od četiri pesme.
Undergroove Records
www.undergroove.co.uk
www.myspace.com/exitinternationalmusic
