Revelation Records se polako, ali sigurno, diže i ponovo počinje da zadobija moje simpatije. Proredili su izdanja, ali ovo što sam zadnje dobijao je sve odlično. Fall Silent sam dugo očekivao, pošto me je gomila ljudi pitala da li mi je stigao novi album, pa me je veoma zanimalo o čemu se radi. Na prvo slušanje mi izgleda kao Slayer koji se trudi da svira new school, ali sa malo Seven Seconds šmeka u zvuku (čak je i data Clenched Fist, Black Eyes uživo verzija). Ono što je na kraju ispalo je meni krajnje zanimljivo i dobro. Mada, moram priznati, da su na momente smorili sa sporim delovima, karakterističnim za moderne novoškolarce, ali jebiga. To je i jedini minus ovom bendu. Inače, ovo izdanje se ustvari sastoji iz dva dela. U prvom delu su devet novih pesama, dok su drugih osam sa No Strenght To Suffer albuma izdatog još 1996. godine za Revolutionary Powertools. Još jedna zanimljivost vezana za ovaj album leži u činjenici da je ovo jedno od retkih izdanja koje će se naći samo na disku, dok će ljubitelji vinila biti uskraćeni za ovaj sjajan album. Da li će to postati praksa Revelation Recordsa, koji je jedan od onih lejblova koji guraju novu modu u hardkoru? Ovaj bend mi se još sviđa zbog krajnje iskrenih i provokativnih tekstova, jer se u njima, na jedan veoma kritičan način govori o licemerju unutar HC scene, o negativnostima hardline pokreta, straght edge nasilju, čak iako je pola benda u clean life fazonu. Ukoliko vam je dosta klasičnog jen’, dva, tri, minut i po, dva i fajront hardkora, a preferirate dinamične, brzo smenjive ritmove, čvrstu gitaru, na momente režeće, a na momente klasično ravno pevanje, onda je Fall Silent bend za vas. Ukoliko nije, mislim da bi i u tom slučaju svakako trebali da poslušate ovaj album, jer bend je definitivno vredan toga.
Revelation Records: P.O. Box 5232, Huntington Beach, CA 92615-5232, USA.
* Recenzija originalno objavljena u Get on the Stage #7, novembra 2001.
