Drugi album ovog kalifornijskog benda na Tooth And Nail-u, ali tek moje prvo susretanje sa njim. Na početku i na prvo slušanje ništa posebno, a takvo moje raspoloženje je ostalo i nakon još nekoliko puta preslušanog albuma, koji stvarno ima glup naziv, jer je i Ceca Ražnatović svojevremeno objavila album Ceca 2000. Možda ljudi iz ovog benda gledaju RTS na satelitu?! Iako su ljudi koji rade na Tooth And Nailu poznati da mnogo hvale svoje bendove, ipak su ovoga puta stvarno preterali. Ispada da su Fanmail jedan od najboljih bendova na svetu. Dobro, ne želim da ispada kao da ih pljujem bez razloga i da govorim da su sranje, ali imam pravo da govorim iskreno. Fanmail su solidan, ponavljam solidan melodični rok bend sa uplivima u pop. Pevač Scott Silletta je poznat kao bivši vokalista benda Plankaye, koji je devedesetih izbacio čini mi se pet albuma, od kojih sam jedan (nažalost) imao priliku da čujem i čiju ste recenziju čitali u predhodnim brojevima. Uvodna pesma Time Will Only Tell je najbolja, ali nažalost i jedina zanimljiva stvar na ovom albumu. Sve ostalo je nekako dosadno; dok slušate imate osećaj da jedva čekate da se mučenje završi. Omot je kičeraj, pogotovo naslovna strana, koja jako podseća na omote nekih napaljenih sweet metal bendova sa gitarama iz kojih sevaju munje i slične gluposti. Ako vam još spomenem da su obradili Backstreet Boys, onda mislim da će vam sve biti jasno. Nervira me što mnogo bendova potencira da se zove pank rok bendom, a nema ni p od panka. Pop rok bendovi su se primili u poslednje vreme i počeli da stvaraju trend, ali se ja nadam da će etikete posle naleta ovakvih bendova početi da se vraćaju pravim pank rok vrednostima.
Tooth And Nail Records: 3522 West Government Way, Seattle, WA 98199-1323, USA.
* Recenzija originalno objavljena u Get on the Stage #6, januara 2001.
