Ako nešto može nenormalno da me smori, to je da slušam sat vremena vrištanje i kreštanje, a tako je izgledala tonska proba nekih metalera. Jedva sam čekala da svirka počne. Ne sećam se tačno redosleda izvođača, ali među prvima sviraše Schizophenia iz Vrnjačke Banje, čije su mi se obrade Novembra stvarno dopale; Zguzz Busters – domaći punk rock bend; Rasulo – takođe domaći bend, mešavina cora i punka; oni metalci što me smaraše na tonskoj, a za koje saznadoh da se vabe Disenthral i da su, gle fore, iz Kraljeva. Prvi bend na koji obratih malo više pažnje behu No Strike iz Kruševca, HC/punk bend, zvučali su mnogo bolje nego na kaseti. Sledeći izađosmo mi, No Choice!, Rax prvi put seda za bubnjeve sa svim komponentama, fora žešća. Počesmo kao duo, na drugoj pesmi priključio nam se dečko iz publike, Srećko (pozdrav!!!), pevao je i Vojo (Opasnost po društvo), posle šest pesama binu prepustismo još jednom kruševačkom bendu Titty Twister, tada sam prvi put saznala da postoje, a svideli su mi se. Sviraju brzi punk rock, obradili su NOFX, Bad Religion, Six Pack, ljudski sam se iskakala. Posle njih pojaviše se čačani Disharmonija, Rax je bio van sebe od sreće, skakao je k’o mahnit i pri tom uspeo da zagubi kasetu sa našim snimkom (nađosmo je posle). Momci drljaju neki crust/punk, solidno zvuče, mada ne volim taj sound. Za kraj ostadoše Shloseri ili neću da sviram – domaći bend koji se baš zabavlja dok svira. Mešaju razne stilove (HC/punk/grind), atmosfera total opuštena. Peva k’o hoće i ko zna textove. Zezancija opšta. Sa završetkom njihovog nastupa bio je završen i festival. Jeste bilo malo više bendova za jedno veče, pa je bilo pomalo naporno propratiti s pažnjom sve to, ali za svaku pohvalu je publika koja je podržavala sve bendove bez obzira na muzički pravac. U svakom slučaju, ukoliko nas ponovo zovnu, drage volje ćemo otići tamo.
* Izveštaj s koncerta originalno objavljen u Get on the Stage #3, marta 2000.
