Prvi januar, negde oko keca posle ponoći, Staša i ja šetamo ulicama lepog grada Bečeja. Nije nam to prvi put da smo u Bečeju, ali prvi put smo videli lep centar. Ošamućeni od tročasovnog narodnjačkog mučenja u kafani naše kuma-Tanje, odlučismo da potražimo naširoko poznatu kafanu Debeli Zmaj. Nije nam dugo trebalo da, tek kojih stotinjak metara u ulici iza, vidimo pankersku bagru ispred, kako cuga neku rakiju. Shvatamo da smo došli međ’ svoje, iako dotične ljude vidimo prvi put. Na ulazu nas dočekuju krajnje prijateljski, a nismo mogli da prođemo dalje ako ne overimo kruškovaču, koju je neki momak delio sa svima koji ulaze. Odlično raspoloženje je doseglo vrhunac kada je na razglasu počela da ide lokalna himna Debeli Zmaj benda Fiskalni račun. Sav ponosan se pohvalim ženi da je to bend koji slušam danima, a ona je ubrzo uhvatila prve taktove zaraznog refrena. Klub nam je ostao u jako lepom sećanju, a ovaj bend postao jedan od trenutno najdražih domaćih street punk sastava.
Mene je opet sramota, jer sam domaću scenu zapostavio nekoliko godina i nisam bio preterano upućen u to šta se dešava, pa sam za ovaj bend samo čuo. Ništa više. Za one koji poput mene do pre koji mesec ništa nisu znali o njima, reći ću da postoje već tri godine što je sasvim dovoljno vreme da se preleže dečije bolesti, početna neiskustva. Duh ulice je snimljen pre koji mesec, još uvek je svež i neizdat, a momci su ljubazno okačili na net da se razmažena srpska pank bagra uveli u kvalitete istog. Na albumu se nalazi ukupno deset pesama, sasvim dobre produkcije, naročito kada su u pitanju bendovi sličnog usmerenja. Ako ste pomislili da samo drndaju, zajebali ste se itekako. Poseduju sasvim dovoljno melodije da se svide i najokorelijim melodičarima, a opet su dovoljno žestoki i puni uličarskog naboja da budu na plej listi i prosečnog, ali i naslušanog pankera.
Uvodna pesma Bednik u originalu od Hoću! Neću zvuči kao kada bi ste ušminkali starog jugića da izgleda kao da je mercedes. Takva je razlika. Onda sledi već gore pomenuta himna o lokalnoj kafani. Dovoljno je reći da sam čitavu novogodišnju noć pevušio refren. Već mnogo brža je naslovna Duh ulice, u kojoj je klasična brza pank rifčina rastereća negde u sredini sa sjajnim ska delom. Politički angažovana i direktna Jebeš vlast je bogata bek vokalima i odličnim solažama. Malo sporija, ali možda i najbolja pesma na albumu je Piknik, koja govori o tragičnom stanju srpskog društva. Poruka pesme je vrlo jednostavna: da odjebemo sva sranja koja nam se dešavaju i da odemo negde u prirodu, da se ožderemo, napijemo i zaboravimo na sve. Možda to nije najbolje rešenje za naše probleme, ali ćemo se bar dobro osećati! Ima tu još dobrih pesama, poput Ponosna, sa melodičnim refrenom, vesela Steva Mali Rit, ali i Vikend.
Sve u svemu, album koji diše punim plućima i koji na sav glas govori da je bečejska scena i dalje tu, da ima bendova koji su kvalitetni, koji imaju šta da kažu i pokažu. Od mene imaju samo jedno veliko bravo i podršku da nastave i dalje da prave ovako dobre pesme. Ako tražite mlad bend koji ima poruku, svira dobar melodični street punk, ne morate da tražite dalje. Fiskalni račun su upravo postali jedna od najuzbudljivijih vojvođanskih punk pojava.
DIY
http://www.mediafire.com/download/xz1tb1zltkcbx96/Fiskalni+Racun+-+Duh+Ulice+%282010%29.rar
