I znam unapred da će ortodoxni ljubitelji metala, kao i čisti koraši prešaltati glavu na sledeći bend kad pročitaju da ovaj bend svira vrlo žestoki nu–metal sa raznim primesama. Ali ovaj album ima mnogo od metalske žestine, produkcije, čvrstine rifova i koraške direktnosti i to mi se, baš, svidelo. Ovo je drugi album benda iz države WA. U svojoj karijeri su delili stejdž sa bendovima: Coal Chamber, Suicidal Tendencies, P.O.D., Stuck Mojo, Orange 9mm, (šta li su S.T. tu tražili?). Da, da, ima tu pun kurac besnih rap recitacija, raznih Korn, gitarskih i ritmičkih, zezalica, ali isto tako, zvuk i gitare na momente podsećaju na pozniju Panteru, a silovani vokal na Phil-a iz najbesnijih dana. Najbolje pesme su mi prva – ”Unfounded”, sedma, gotovo emo, stvar ”Nothing” i osma ”Clarity” – ej ovo stvarno liči na S.O.I.A. I pored toga što je FFT jako indoktriniran modernim trendovima, na koje mi se ama baš ni malo ne diže, ”Blood Puddle” ima potencijal i probojnost da im za kratko vreme obezbedi bogatog izdavača sa jakom distribucijom i samim tim globalnu popularnost i naravno velike pare.
Eclipse Records
* Recenzija originalno objavljena u Get on the Stage #10, aprila 2004.
