Današnja muzika je uglavnom isprana, dosadna i odavno odsvirana. Veoma je teško pronaći bend koji donosi nešto zaista novo. Mnogo pravaca koji su nekada bili zaista alternativni, pod uticajem mainstream industrije postali su potpuno besmisleni. Iako postoji par bendova koji ruše granice i barijere, stiče se utisak da je nemoguće uraditi nešto neviđeno. Neću da kažem da je bend koji recenziram Flogging Molly nešto previše originalan, ali je ovakvih bendova zaista malo. Zamislite da Orthodox Celts sviraju punk rock. Flogging Molly su prvenstveno punk rock bend koji maksimalno iskorištava svoje irske korene. Ukoliko ste pomislili na Dropkick Murphys, onda grešite, jer ovde nije u pitanju street punk, već čist punk rock na irski način. Mnogo pesama poput Drunken Lullabies, What’s Left of the Flag, i The Kilburn High Road su veoma brze i melodične punk rock pesme odsvirane na irskim tradicionalnim insrumentima. Svih dvanaest pesama su relativno brze (posebno obraditi pažnju na veliki hit May The Living Be Dead), energične i veoma vesele. Jedina mana je što su ove brze pesme naizgled nalik jedna na drugu. Očigledno je da različitost nije udarna snaga benda. Drže se oni čega najbolje znaju i to rade perfektno. If I Ever Leave This World Alive je izuzetak od ostatka materijala, pošto je u pitanju sjajna akustična balada. Tuga u pesmi je očigledna, pa me zaista interesuje kroz šta je tekstopisac prošao u životu. Album je snimio Steve Albini u Čikagu, dok je bend radio produkciju. Album zvuči perfektno, što me navodi na pomisao da je bend odličan i uživo. Možda će se nekom album učiniti monoton s vremena na vreme, strast koju bend pokazuje na albumu, dolazi direktno do srca svakog slušaoca. Album je u Americi izašao za Side One Dummy Records, dok je u Evropi licencu preuzeo švedski Burning Heart. Muzika koja osvaja srca, probija uši i uveseljava. Najveseliji album godine.
Burning Heart Records: Box 441, 701 48 Orebro, Sweden.
* Recenzija originalno objavljena u Get on the Stage #8, avgusta 2002.
