Nova pankrok atrakcija dolazi iz Sidneja, Australija. Četvorica momaka: Lindzi – gitara, Džej – vokal, Leks – bas i Gordi – bubnjevi. Frenzal Rhomb imaju četiri studijska albuma: Caughing Up A Storm, No So Tough Now, Meet the Family i poslednji A Man‘s Not A Camel, kao i EP pod nazivom Dick Sandwich, kao i bezbroj singlova i kompilacija na kojima su se pojavljivali. Izlazak novog albuma je sasvim dovoljan razlog da popričam sa gitaristom Lindzijem.
Kako ste osnovani?
Osnovani smo jedne noći, kada smo istovremeno bili izbačeni iz svih klubova u Sidneju. Nekako smo dovukla naša jadna, pijana tela u isti park, svaki noseći po četiri litre nekog buđavog vina. Pošto smo videli da smo upali u istu nevolju, momentalno smo zaljubili jedni u druge, a ta povezanost, inspirisana alkoholom, je oformira čvrsti i pijani brod pod nazivom Frenzal Rhomb.
Šta trenutno radite?
Trenutno smo u Americi na Warp Tour ’99 da pokažemo žgoljavim Jenkijima par stvari o rokenrolu. I naravno da odgovorimo na pitanja fanzina.
Gde živite?
Svi smo se skoncentrisali oko grada Njutauna u blizini Sidneja, gde je pank glasan, a kafići otvoreni do kasno u noć. Gde god da odeš videćeš istetoviranu osobu punu pirsinga sa glupavom frizurom, koja će ti ponuditi pivo i vreme da izgluvariš tokom dana.
Vi ste prvi bend iz Australije koji je potpisao za Fat Wreck Chords. Reci mi nešto o tome.
Zanimljivo je šta par hiljada zelembaća i drkanje može da učini ovih dana. Znaš koji je pravi razlog što ga zovu Debeli Majk? A, sad, ozbiljno… Ovo nam je sjajna prilika da nas čuje mnogo više ljudi nego inače. Pre ovoga smo bili samo na par kompilacija.
Planirate neki materijal uskoro?
Novi album je izašao, a novi ćemo sledeće godine da radimo.
Koliko ste se promenili tokom ovih godina sviranja?
Siguran sam da je Džejson promenio majicu prošle nedelje, a Leksu se baš sviđaju nove gaće koje je nabacio prošlog meseca. Mislim da je sve ostalo ostalo isto.
Kakva je bila turneja sa NOFX?
Bolna i ponižavajuća. Stalno su nam upadali u sobu šaputajući nam o ugovorima za album i posebnim uslugama. Nisu nam dali da spavamo. Ne, bilo je neviđeno urnebesno i zabavno biti u njihovom društvu na turneji po Australiji, pogotovo što mi nismo imali pre toga ozbiljniju turneju po Australiji.
Jeste smuvali nešto u Americi?
Naš superiorni izgled nam daje veliku početnu priliku, ali čim otvorimo usta, naša neverovatna socijalna neprilagodljivost raspršuje svaku nadu da ćemo ubosti.
Gde najviše svirate?
Gde god nas ljudi zovu i žele da nas čuju. Nije nam bitno. Čuo sam da je Jugoslavija lepa, ali…
Ima puno za i protiv vegeterijanstva. Šta misliš o ljudima koji to smatraju budalaštinom?
Mogu za početak da odjebu. Trebali bi da pročitaju dovoljno knjiga, sajtova itd… u vezi sa temom i uvide neverovatne činjenice u prilog drugačijem stilu života, moralnosti, etike, zdravlja, ustvari svega.
Omiljeni tvoj tekstovi?
Oni o pivu.
Šta misliš o bombardovanju Jugoslavije i političkoj situaciji na Kosovu?
Amerika izigrava svetskog policajca, i bombardovanje je moralo da bude izbegnuto i drugi način da bude pronađen.
Šta slušaš? Koji su ti najveći uticaji?
Svi bendovi iz Jugoslavije i sa Fat Wrecka. Mislim da to sve pokriva, kao što i pokriva sve guzice koje treba izljubiti.
Kakva ti je sad pank scena?
Izmešana totalno.
Imate spotove?
Ukupno 9 i uskoro ćeš ih videti sve.
Svirali bi ste u Jugoslaviji?
O, da. Očekuj nas uskoro. Verovatno sledeće godine.
Nešto za kraj?
Mast za kožu ili biljni salvet i sasvim bili dovoljni za zadnje reči. Nadam se da sam bio od pomoći.
Puno ljubavi, Lindzi.
* Intervju originalno objavljen u Get on the Stage #1, avgusta 1999.
