Pa da, Vi koji ste ranije čuli Fullstop, a niste bili sigurni da li je to nešto novo izašlo od Madballa ili SOIA-a se i niste, nešto mnogo, prevarili osim da su prethodni bogovi, a da su Fullstop od njih daleko kojih par hiljada milja, što i nije neobično ako kažem da je ova petorka iz Švice. Dakle, nekad su svirali skate punk/HC, a sad – sa ovim izdanjem su rešili biti žestoki. I zaista, tako i zvuče. Da li je na to uticala promena izdavačke kuće (prelaz sa Hanibal Recordsa na Condor Rec.) ili su samo postali zreliji i besniji sa godinama. Ko će ga znati… Fakat da Fullstop Odyssey zvuči poprilično žestoko i nadasve netipično za bend sa Švajcarske UG/HC scene. 13 Pesama u 35 minuta muzike. Jaki gitarski rifovi, možda čak i čvršći od pomenutih uzora, bubnjanje duboko, glomazno i nemilosrdno snažno. Vokal grub, dubok, vrlo autoritativan. Sve pesme ujednačenog nabadajućeg ritma osim poslednje FS 2001 koja više podseća na pesme iz prethodnog perioda kad su se manje znojili, a muzika bila malo mekša i melodičnija. Moram pomenuti i sjajan artwork bookleta čiji je autor iskoristio Kubrikovu odiseju (prim. neće valjda Leo Martinovu) u svemiru 2001, samo je malo nadogradio tako da knjižica izgleda mnogo doterano (kontam pomalo u techno zonfa), nalik onim bogatim bendovima. Produkcija sasvim solidno zaokružuje ideju autora da stvori žestok NY school album uz sjajan tajming za još poželjnije metalizirane rifčine. I konačni proizvod ne može biti loš, a on bi se mogao predstaviti u samo par reči: Epska drama o hardcoru i istraživanju i reciklaži.
Condor Records
* Recenzija originalno objavljena u Get on the Stage #10, maja 2004.
