Septembar sam proveo slušajući prilično loša nova izdanja koja su stizala sa raznih strana. Nikako nisam mogao da se namilostivim da napiskaram koju recenziju, a sa kamarom pljuvačkih nisam hteo da zatrpam sajt. Lepo vreme je zamenila buđava jesenska kiša, desetak stepeni i povratak u realnost oktobra 2011. godine, ali sa druge strane jedno domaće izdanje je donelo sunce u moj muzički svet. Smederevski bend Gavrilo Princip postoji već nekoliko godina i iza sebe imaju debi album, koji je sasvim dobro prošao kod publike. Koncertno su se ustalili, dosta svirali, a već par meseci su zauzeti snimanjem novog albuma.
Na prvo slušanje – jako dobro. Čak, štaviše, mnogo dobro. Darko mi je sa velikim entuzijazmom najavljivao nove pesme, tvrdeći da su premašili više nego dobar prvenac. I bio je u pravu! Ovo je mnogo dobar album, možda samo kratak za moj ukus, ali verujem da će se svideti svima koji su ih do sada slušali. Ono što je Darko radio u Potresu, samo je ovde nastavio, malo profilisao, za nijansu smekšao zvuk koji više pripada nekom čistom punk rock miljeu, nego onom u Potresu koji je uvek lagano naginjao na street punk. Ono što oba benda jako dobro rade jeste dobra melodija. Gavrilo Princip ima tonu dobre melodije, iz svake pore izlaze vrlo zanimljivi gitarski aranžmani, a velik napredak u odnosu na debi album jeste što su sad u skoro svakoj pesmi nakrcani sa zanimljivim solažama.
Pesme su uglavnom brže, ali je odlično što se bend vrlo dobro snalazi i u srednjem tempu, gde horsko pevanje najbolje dolazi do izražaja. Bend sada zvuči izbalansirano i ne vidim slabu kariku. Odlična ritam sekcija, pojačana sa stvarno perfektnim gitarskim rifovima, uz pevača koji ume sve to da isprati. Nemam zamerku ni na produkciju, sve se lepo čuje, a nijedan momenat nije iskočio kao nepotreban.
Svaki bend koji radi na srpskom mi je zanimljiviji od onog koji radi na engleskom. Nije to neki lokal patriotizam ili nešto slično, već smatram da se time ne izbacuju generički i copy-paste tekstovi koje većina domaćih bendova (nažalost) praktikuje, naročito kod hardcore bendova. Iako ja ne smatram tekstove za najbitniji činilac kvaliteta nekog benda, Gavrilo je ponudio par zanimljivih momenata, naročito u pesmama Moja generacija, Sami smo i Znaj. Ova poslednja itekako podseća na radove koje je Darko imao u Potresu i verujem da će mnogi to prepoznati.
Muzički ima par instant hitova koje ćete puštati po nekoliko puta u toku dana. Sviraj pičko će mnogi odmah svrstati na prvo mesto, ali ja bih izdvojio i Sami smo, koja je ustvari prepev od Dead 50s, ne mogu tačno da se setim originalnog naziva pesme. Ali, vrlo je zanimljivo što su ponovo uradili prepev, a ne čistu obradu. Na prvom je bila Letters From Iraq od Bouncing Souls i rezultat je i u Sami smo vrlo dobar. Moja generacija je meni lično najbolja pesma, ima sve elemente koji čine jednu dobru punk rock pesmu: brzi deo, sporiji u sredini, vrlo pevljiv refren, zaraznu brzu solažu…
Ako ste pomislili da je domaći punk u kurcu, trebali bi da razmislite dva puta. Gavrilo Princip je bend na koji treba obratiti pažnju. Vi imate moć, mi imamo noć je album koji vredi čuti, a sam bend je i koncertno ništa slabiji. Apsolutna preporuka za jesen 2011.
