Eto, ko čeka dočeka. Pomalo iznenađujući omot, koji bi više pristajao kakvom emo bendu, negoli ovom odličnom odlskul. Za razliku od gore recenziranog singla, album je mnogo bolji. Bend je napravio bolje pesme, bolje se uvežbao, a i produkcija je malčice bolja. Akustični intro definitivno ne najavljuje energiju koja će uslediti. U trinaest pesama bend nas je uhvatio za gušu i ne pušta nas do kraja albuma. Sigurno da ne možemo govoriti o nekim originalnim pesmama, ili albumu koji će ući u istoriju, ali možemo slobodno da kažemo da su momci iz Give Up The Ghost na pravi način prišli čitavoj old school priči i začinili je modernim ruhom. Mislim da bi mlađi bendovi koji žele da daju svoje viđenje old skula trebali prvo da preslušaju ovaj bend, jer gomila interesantnih gitarskih rešenja, kao i smisleni tekstovi, daju ovom albumu to pravo. Ukoliko volite Good Clean Fun, In My Eyes, a svideo vam se American Nightmare, ovo je pod obavezno.
Burning Heart Records
* Recenzija originalno objavljena u Get on the Stage #10, aprila 2004.
