Ovaj bend za mene predstavlja apsolutno ultimativnu frustraciju. Koliko jedan melodičan bend može da bude neoriginalan i loš, a sa druge strane neverovatno iskren i uporan u tome šta radi? Ovi momci nemaju stida, srama, svoje uticaje ne da su pokrali, oni su ih istetovirali posred čela. Okej, veseli su kad treba da budu veseli, besni tačno kad treba i neki neiskusni mladunac će ih možda i zavoleti, ali je očigledno da je ovo Kid Dynamite klon, ali recimo klon koji liči i na Shook One (ako do sada niste vrteli glavom, slobodno počnite). Kako se naziva derivat derivata? Svoje kriminalne radnje su predstavili na svom debi albumu The Golden Age. Deset pesama – petnaest minuta. Neko će reći da se ti Oreš nisi zajebao, pa ovo je skoro kao hardcore. Jeste, ali to je zato što Go Rydell ne umeju da razrade temu, imaju neki uvod, ukraden od NOFX, pa onda krene jedna strofa, ultra brzo da se pevač polomi dok ne otpeva sve tekstove, onda se po pravilu ili refren ubrza, ako je strofa pre toga bila sporija, ili uspori, ako je strofa bila brza. Bukvalno svaka pesma je takva. Posle refrena obično ili bude kraj, ili se završi nekom nebuloznom melodijom. Katastrofa na svakom koraku! Momci su očigledno u petnaest minuta želeli da pokažu šta sve znaju. Kao dete koje na rođendanu želi da bude u centru pažnje, pa nema mere. E, ovde imate svakakve melodije, promene tempa, pokradene rifove, horsko pevanje koje baš i nije tako usklađeno. Da ne dužim previše, melodija je savršena muzika u kojoj mnogo toga može da ode do đavola. A posle toga ni najbolji pevač na svetu ne bi ispravio krivu Drinu. Žao mi je momci, sedi, kec! Popravni (možda) sledi.
Black Numbers Records
www.theblacknumbers.com
www.myspace.com/gorydell
