Da me neko sad pita zašto sam očekivao nešto epohalno od novog albuma kanadskog benda Gob iskreno sad ne bih imao pojma. Možda je u pitanju nostalgično podsećanje na 1998. godinu kada je Gob bio super zanimljiv bend, mada opet druga klasa u odnosu na top melodične bendove sa Fat Wrecka i Epitapha. Onda su upali u kolotečinu i nisam ih slušao sto godina. Pre sedam godina su bili izbacili album koji sam pretrčao jer je bio katastrofalno loš. Kad napraviš takvu pauzu, zaborave na tebe i okoreli fanovi, a kamoli da stekneš neke nove. A, realno, da li je nekog i briga za njih? Ili za ovo što ja pišem? Kako god se okrene, novi album je tu i ja se pitam šta mi bi da uopšte i počnem da pišem o njemu?
Ovo je album prepun krađa da mislim da nisam dugo čuo nešto slično. Svaka pesma je drugačija, fazon je i dalje neki mekani pop-pank, ali sada sa dosta različitih uticaja. Na papiru može da zvuči zanimljivo, ali u praksi samo da ih zafrljačiš i oteraš u majčinu. Ajde, da pustimo prvu pesmu, koja ujedno nosi i naslov albuma. Hot Water Music pokraden, od vokala, do melodija, gitarskih rešenja. Vrlo, vrlo očigledno, ali trapavo na kraju. Druga počinje kao 21st Century (Digital Boy), bukvalno je rif totalno isti. Spora pesma se nastavlja, upada u loš Offspring trip, sa dosta eha u vokalima. I ovo je kao glavni hit, bar što se njih tiče. Sledeća ima čak i brit pop vajb, sa predvidljivim delom pred refren. Takođe krajnje prosečno. Walking Alone je malo svetlo u tunelu. Vrlo lep refren, koji mi izgleda koliko-toliko originalno, mada verovatno grešim. Njujork je neuspešan Radiohead klon, vrlo loša i spora pesma sa katastrofalnim krajem. Terpichore je rip Lookout bendova iz devedesetih, ali jedno deset puta sporije. NIL je u nekom rok fazonu sa sredine devedesetih, Standing There je neuspešan pokušaj imitiranja The Smiths, a poslednja akustična Call For Tradition je gora od svih Green Day akustičnih brlja.
Što sam uopšte pisao o ovome? Možda nekim čudom među vama ima neko ko ih je ranije slušao, voleo, zaboravio, iskopao ovo i spremao se da čuje. Da se ne bi zajebali kao ja, slobodno ovo obrišite pre nego što vam kontaminira uši i sjebe vam muzičku koncepciju jednog lepog poslepodneva. Izbegavati u širokom krugu.
New Damage Records
http://www.newdamagerecords.com/
https://www.facebook.com/gobband
