Kaže naš narod, „nema, nema, pa onda tri u kilo“. Takođe, kaže „vidi sebe, pa o drugima sudi“. Kaže narod svašta, a pošto sam ja jedinka ukupnog skupa naroda, onda sam kompetentan da govorim o prednostima i manama muziciranja današnjih muzikanata sa manjkom godinica i samim tim, manjkom iskustva.
Ranije kada si pisao recenzije, bon ton je bio napisati po koju o bendu, pa onda pređeš na kasapljenje samog štiva. Prednost jednog jedinog linka na dnu recenzije lišava me obaveze da se ponašam po pravilima HCCP, ISO:9000, YUS i ostalim standardima. Biću dovoljno drzak da kažem da autora lično poznajem i da zbog budućih dobrih odnosa, neću biti lak na peru, već ću rafalnom paljbom.
Da su mene dovoljno gazili kada sam mlađi bio, da su me manje tapšali po ramenu, kvalitetniju bih muziku pravio. No, bilo kako bilo, sav prljav veš koji sam imao s dotičnim Markom nećete čitati, jer ga štiti činjenica da je ovaj snimak jedna vežba na fakultetu nekog tamo budućeg „producenta“ iliti sound-engineera. Šta god, ali ako ocenjujemo seminarski rad, mislim, kolega, dajte to malo s razumevanjem. Prljav veš se odnosi na ogoljenu istinu koju nećete spoznati i koja se priča samo osobama do kojih vam je stalo i tamo gde mislite da vredi pričati, jer ima ko da čuje. Ovde ipak pišem samo o onome što čujem i ne razmišljam o dubljim razlozima zašto je nešto tako ili nije ovako.
Dakle u pitanju su tri čeda, mačeta po svoj prilici. Tekstovi su veoma zanimljivi, ali kao što sam sebi zvučim kao mp3 playlist neverending repeat, pretpostavljam i vama, potpuno neprilagođeni pevanju. Kada kažem zanimljivi, mislim na ideju. Ništa novo s čim se klasičan student-omladinac neće susresti u svom očikjukanju ka suprotnom polu na sedeljci u sobi svog kolege, koji časti za skidanje đane položivši svoj prvi ispit, nakon tri padanja i time raskrstiti s brucoškim životom. Izvođenje lokalnih grobova na jeftino pivo u kafani „u podrumčetu“ ne bi li se ogrebao za snošaj i slične soc-realističke đakonije.Gospodo, njegovo visočanstvo-student.
Posvetiću malo više pažnje nego li zaslužuje, gospodinu „producentu“. Kao što se u ovom gradu svi prezivaju „dizajner“, a u Wordu pasus ne znaju da naprave bez dva entera, tako i svi koji kod kuće imaju muzičku karticu sebe nazivaju „producentima“. Dakle, klasična zaseda „sinak, dođi da vidiš kakve sam zvuje nabacio, pa da vi’š kol’ko ću dobar projekat da ti napravim“. Vi’š, nisam se setio da pitam Marka, da ne ogrešim dušu, možda je taj fakultet na kome je rađeno 1) privatno vlasništvo, 2) defektološki, 3) centar za gluvoneme, 4) razno… Dobrooo dosta smo nablatili čoveka, a sada da kasapim bend.
Ljudi, kakva god da je frka, ne možete neuvežbani na snimanje. Bildovanje koje prethodi svakom snimanju je apsurd o kome ne treba raspravljati. E moja deco, možda negde u blogu napisah nešto o prednostima i manama analognog studija; s tim da je ovih drugih daleko manje. Šta još reći, ako nekim čudom zanemarim „produciranje“?!?! Pa treba izdvojiti loše „produciranje“ 😀 Mislim, smešno je pljuvati katastrofalno usnimljen bubanj, bas sekciju, gitare, kojih treba da ima na kilo, lopatama da istovaruješ sa snimka… horovi koji su „juče smo se skupili“.
Sad sve to na stranu, možda sam malo previše podlegao utisku koga ne mogu da se oslobodim već nedeljama, te sam zaboravio uopšte da pomenem šta momci sviraju. Mogu samo da pričam o uticajima koje sam uspeo da spoznam da dobrano drmaju autora, a to su Hladno Pivo i Hladno Pivo 🙂 Šalim se… u suštini umešao je prste i taj domaći streetpunk zvuk, pa onda nešto tipa Dža ili Bu i tako ti fazoni, ali bazis je Hladno Pivo. Poklonici prvog i drugog albuma pomenutih, navalite. Preživećete vi snimak. To samo drkadžije kao ja znaju da seru, jer su laki na tastaturi, a tri akorda ne znaju na gitari da udare. Taki smo ti mi mapet-recenzenti.
Jednog dana, kada Grupa Građana prodrma pola Evrope, očekujem orden zasluga za narod.
Živeli!
