Trend koji su Saves The Day i New Found Glory pokrenuli nikako da prestane. Klonovi se pojavljuju kao pečurke posle kiše, a posredstvom meni potpuno nepoznate italijanske etikete Wynona Records, u prilici sam da preslušam jedan od takvih bendova. Veliki problem pri slušanju ovakvih bendova, sem krajnje iritirajućeg vokala, je što su pesme veoma pojednostavljene što se aranžmana tiče i što je svaka skoro ista. Pod pojednostavljenjem aranžmana mislim da svaki takav bend zvuči potpuno isto, tačno znaš gde će šta da se čuje. Kao da se jedna pesma vrti pola sata. Ipak, volim da dobijem emo bend. Zašto? Zato što imaju sjajne omote, fotke su uglavnom fenomenalne, baš kao i dizajn. Da li su vama deset kilavih pesama dovoljan razlog da se odlučite da potrošite kintu, ili vam možda treba malo jači razlog? Iskreno, i pored najbolje volje, nisam našao ništa u ovom bendu što bi opravdalo kupovinu ovog albuma.
Wynona Records
* Recenzija originalno objavljena u Get on the Stage #10, aprila 2004.
