Ovaj album je snimljen još pre dve godine i izašao je prošle godine za F.U.R., ali samo u vidu kasete. Pošto mene kasete nerviraju, nisam imao neku želju da preslušam Another Butterfly Died… Međutim, obradovao me je izlazak diska, nateravši me da kažem par reči i o ovom bendu. Prvo nekoliko tehničkih pojedinosti. Album je snimljen u avgustu 2000. godine kod Vuje i mogu slobodno da kažem da je ovo jedan od bolje isproduciranih albuma u poslednje vreme. Omot je potpuno uklopljen u mračnu svirku i veoma mračne tekstove. Na albumu se nalazi jedanaest pesama, s tim što su na disku dati i bonusi Hate’s My Life i Do It Right, koje je bend ranije snimio. Takođe, dat je live snimak nastupa benda na koncertu održanom za Smilju, prošlog septembra. Pohvaljujem što su ubačeni ovi bonusi, jer pokazuju kako je bend ranije zvučao u odnosu na danas, a live snimak pokazuje odličan nastup benda uživo. Ja sam u prošlom broju nepažljivo izjavio da ovaj bend svira neku Biohazard nabadačinu, a sam bend me je žestoko demantovao emocionalnim hardkorom. Da se razumemo, ovo nije emo, ovo je hardcore u svom najboljem izdanju. Neodoljivo me podsećaju na Stretch Arm Strong, što zbog gitarskih rifova, što zbog melodija. Takođe, oseća se i Integrity, Indecision, pa čak i No Use For A Name. Kao apsolutni hit bih izdvojio False God (perfektne melodije), Sacrilege i Hate’s My Life. Jedina zamerka mi je tekst u Bad Breathe, koji smatram nepotrebnim i već mnogo puta viđenim (So here I am again, standing today playing hardcore until the end, where are you now?). Najintenzivnije emocije se osećaju u najboljoj pesmi na albumu False God, koja govori o narkomanskoj zavisnosti. Ukoliko ugasite svetlo, stavite slušalice i legnete na krevet, sigurno ćete osetiti kako emocije naviru. Ukoliko volite gore nabrojane bendove, ili jednostavno želite da čujete dobar domaći hardcore bend, slobodno se prošetaje do Acine radnje i pazarite disk.
FUR
* Recenzija originalno objavljena u Get on the Stage #8, avgusta 2002.
