Izvestan problem se nametnuo istog momenta kada me je Oreš zamolio da recenziram ovaj album – koliko mogu biti objektivan? Možda baš zbog toga što poznajem ove ljude, što smo dobri prijatelji i što znam koliko se iskreno izgaralo da bi ovaj album ugledao svetlost dana. Mogu da vidim po prvi put jednu potpunu sliku. U više navrata dok su Žile i drugari radili album imao sam prilike da sekvence preslušam preko telefona, jer drugačije nije moglo. I to malo što sam čuo zvučalo je jezivo. Čim je album bio u potpunosti gotov, uzeh disk i turih ga u plejer. To je bilo, ja mislim, pre dva meseca ili više, nisam siguran. Tek pre par dana kad sam prebacio na kasetu i proveo jedan ceo dan slušajući album, ja sam u potpunosti sklopio kockice. Toliko sitnih detalja nalazi se skriveno da tek kada se upustiš u proučavanje počinju da nadiru i da ti nameću potpuno novi oblik Hang-a, kakav do sada nismo videli. Problem je možda u srpskim mogućnostima u produkcionom smislu, ali problem možda i ne postoji, jer svaki put preslušavajući ovaj album, nailazim na neki novi detalj, koji se u dotadašnju sliku savršeno uklapa i proširuje njen spektar. Tekstualno dublji nego ikada, i gitarsko i ritmično kompleksni i studiozni, vokalno iskreni i agresivni, novi Hang donosi nešto što na ovim prostorima pre njih nije postojalo – muzički izraz lišen šablona i trendova. Toplo preporučujem ovaj album svima koji stvarno vole muziku kako god se ona zvala.
Dr. Horror Records
* Recenzija originalno objavljena u Get on the Stage #10, aprila 2004.
