Kada sam video u paketu da mi je stigao novi Hard-Ons osetio sam ono zadovoljstvo koje mogu da osete samo oni koji redovno dobijaju nova izdanja omiljenih etiketa. To početno oduševljenje, pomešano sa velikim strahopoštovanjem prema ovom bendu, zamenilo je neverovatno razočarenje onim što se nalazi na komadu plastike, zvanom disk. Ako Hard-Ons, posle osamnaest godina postojanja naprave ovakvo smeće od albuma, šta možemo da očekujemo od mlađih snaga? U vreme kada je bend počeo svoju briljantnu karijeru, sumnjam da je bilo nekog ozbiljnijeg melodičnog punk rock benda. Bili su i ostali jedni od utemeljivača ovog zvuka. Posle tridesetak izdanja za gomilu etiketa iz raznih zemalja, trojka je odlučila da uradi nešto totalno drugačije, a rezultat je najgori album benda do sada. Inače, premijera ovog albuma je bila još krajem prošle godine u njihovoj rodnoj Australiji, a u Evropi je Bad Taste Records izdao 5. februara. Album je veoma mekan, pun brit pop zujalica, pekmezavog i pederskog vokala, neinventivne melodije (s par časnih izuzetaka) i komercijalne produkcije. Osim omota, koji je sjajno odštampan i dizajniran, ništa više neće ostati u sećanju. Veoma veliko razočarenje.
Bad Taste Records: Stora Sodergatan 38, 222 23 Lund, Sweden.
* Recenzija originalno objavljena u Get on the Stage #7, novembra 2001.
