Belgijska etiketa I Scream Records polako, ali sigurno postaje jedna od mojih omiljenih. Pored favorita kao što su On The Rise i Deviate, dobili smo još jedan sjajan bend. U pitanju je belgijski oi! pank bend Hardsell. Bend postoji osam godina, a izlazak novog albuma Breaking The Jaw je sasvim dovoljan razlog za intervju sa jedinim preostalim članom benda iz originalne postave, pevačem Krisom.
Pošto si jedini originalni član, možeš li mi reći nešto više o promenama postava? Takođe, kada si osnovao Hardsell da li si imao neku viziju kako bi bend trebao da zvuči, ili je u pitanju bila čista zabava?
Najveća promena je da sad imamo dvojicu gitarista i jednog pevača, a nekada je bilo obrnuto. Danas sviramo kao grupa prijatelja, blisko smo povezani i to je ono što se najbitnije. Kada smo osnovali bend jedino što smo želeli je da se zajebavamo i da pravimo miks svih naših uticaja, tako da nismo imali blage veze u kom pravcu bi muzika trebala da ide.
Bio si u Bosni 1997. godine. Možeš li mi reći nešto više o tom iskustvu i uopšte koja su tvoja gledišta povodom građanskog rata u bivšoj Jugoslaviji?
Kao prvi, svaki rat je sranje, ništa dobro iz bilo kog rata nije izašlo, ali jebiga ponekad se desi i mi jednostavno moramo da živimo sa tim. Moje lično iskustvo me je promenilo na više načina. Shvatio sam da je život neverovatno jednostavan. Mnogo sam smireniji, ne nerviram se oko gluposti više. Mislim, video sam izokrenut svet. Sve je bilo razneto u paramparčad. Video sam bosu decu od pet godina koji se šetaju sa kalašnjikovima u rukama, a napolju minus 15 i sneg do kolena. Jadna deca idu po hranu. Tada shvatiš da imaš fenomenalan život kod kuće, da imaš krov nad glavom, da imaš hranu i praktično sve ti je na dohvat ruke. Zato je glupo upadati u svađe oko gluposti kao što je televizijski program. Čini mi se da mi je Bosna pokazala stvaran život i da mi je otvorila oči. Zaista imam puno poštovanja prema ljudima koji su preživeli taj pakao, zato što je to bilo jebeno teško. Jugoslavija je bila prelepa zemlja i zaista šteta što je uništena ratom. Rat ništa ne donosi običnom narodu, već političarima. Moje lično viđenje tog rata je da se jedino nadam da je čitavo područje bolje mesto za živoljenje i da će prosperitet doći u budućnosti.
Vratimo se bendu. Inspiraciju imate i od oi! i hardcore bendaova, tipa PTTB, Discipline, Bruisers, Warzone itd. Šta misliš o ovome i uopšte tim bendovima?
Naravno da je velik kompliment biti poređen sa takvim veličinama. Mi smo svi veliki fanovi ovih bendova i možda imamo određene uticaje od njih, ali mislim da definitivno imamo svoj stil.
Šta mi možeš reći o albumu Breaking The Jaw? Da li ste zadovoljni kako je ispao, prodajom? Kakva je reakcija fanova?
Reakcija fanova je izvanredna. Izgleda da se ljudima itekako dopada album. Naravno, uvek će biti govnara koji misle da su muzički eksperti, a pri tom ne vole oi-street punk, ali znaju da seru o tebi. Ipak, kakav bi bio svet bez njih? Veoma smo zadovoljni sa rezultatom, ali kao muzičari nikad nismo dovoljno zadovoljni, nego uvek želimo još više. Ništa ne znamo o prodaji, ali sam siguran da će se prodati više, ako ga etiketa bude dovoljno podržala. Jedino što mi je bitno u ovom trenutku jesu fanovi. Uvek su bili naš šesti član benda.
Da li misliš da su pozitivnosti koje su te privukle oi! pank sceni i dalje prisutne?
Naravno da jesu. Možda su se malo promenila s vremenom, jer se sve menja tokom godina. Prijateljstvo i posvećenost su i dalje prisutne. Oi! Oi!
Da li putovanje po svetu može da spreči pojavu predrasuda?
Mislim da može. Ako naučiš razne stvari od raznih ljudi i raznih kultura, sigurno ćeš biti u stanju da bolje razumeš način na koji ti ljudi žive i zašto tako žive. Ali, uvek ćeš zadržati predrasude. To je u ljudskom genu i nikad neće nestati.
Šta misliš o fanzinima? Da li misliš da će pojavom interneta klasični papirni fanzini nestati?
Ne verujem. Retko kad gledam fanzine na internetu, ne volim ih. Želim da ga držim u rukama, da ga čitam gde god da krenem, želim da preskačem stranice i da čitam ono što želim. Nosim često fanzine kada idemo na turneje, a to ne mogu sigurno sa web fanzinom.
Kako se osećaš tokom pisanja pesama i tokom snimanja albuma? Da li osećaš neki pritisak?
Kada pišem pesme uglavnom sam depresivan. Vidim sranja oko mene i zbog toga mi je muka. Odatle crpim svu inspiraciju. Svet je jebena rupčaga, šta da ti dalje pričam. Tokom snimanja smo uvek veoma koncentrisani, jer želimo da damo svoj maksimum. Ne postoji nikakav pritisak, ubeđeni smo da su nam pesme dobre, znamo da možemo dobro da ih snimimo, tako da nema problema.
Da li je Hardsell bend sa porukom? Koja bi to bila poruka? Šta vam je bitnije, tekstovi ili muzika?
Ne, mi nismo bend bend koji će da širi neku poruku. Naravno, svaka pesma ima određenu poruku, ali ti radi sa njom šta god želiš. Ja ne volim da mi ljudi govore šta da radim, tako da i ja to ne želim da radim drugim ljudima. Mi samo pevamo o uobičajenim životnim stvarima i ako sa našom pesmom možeš da se poistovetiš to je super, ako ne možeš nije bitno. Najbitnija stvar nam je muzika. Uživaj uz nju i zabavljaj se. Ostavljamo straight edge bendovima da pričaju.
Da li se sećaš svog prvog pank koncerta?
Da, imao sam trinaest godina. Ne sećam se baš koji su bendovi svirali, ali znam da sam se neviđeno proveo hahaha.
Da li imate uvek istu listu pesama na koncertu kao što su Ramonsi imali ili stalno pravite promene? Koja vam je najomiljenija pesma koju svirate?
Uvek menjamo listu pesama. Želimo da uvek bude interesantno, a ne da se smorimo. Naravno, ima pesama koje su uvek na listi iz prostog razloga što su to naše najbolje pesme. Moja omiljena pesma… mmm… mislim da ih ima nekoliko. Pretpostavljam da je Die Tonight jedna od mojih najomiljenijih pesama, kao i nekoliko novih.
Da li imate više klinaca na koncertu pošto ste izdali za I Scream Records? Koje su prednosti izdavanja za I Scream Records?
Ne, nema više klinaca na koncertima pošto smo izdali za I Scream Records. Mislim da ideš na koncert zbog benda, a ne etikete na kojoj je bend?! Mislim da bi to bilo glupo. Ako je bend sranje, a na dobroj je etiketi, da li je to razlog da odem da ih gledam? Mislim da nije. Možda te ljudi gledaju malo ozbiljnije kad si na jačoj etiketi?!
Kad već govorimo o koncertima, koliko često svirate? Da li imate nekih anegdota da ispričate?
Imali smo veoma mnogo svirki, jer smo već osam godina u opticaju… Sviranje uživo je nešto najbolje što može da se desi dok si u bendu. Imamo izuzetno mnogo anegdota da bi bila potrebna posebna kolumna da ti ih sve kažem. Svirali smo sa našim omiljenim bendovima, napijali se sa našim herojima iz mladosti, videli dosta ludih ljudi, dosta lepih devojaka i stekli dosta prijatelja. Sve ih pozdravljam ovog puta.
Šta za tebe lično znači termin evropski pank u 2003. godini? Da li su se zvuk i scena promenili tokom godina?
Da, scena je izuzetno napredovala tokom godina. Ima gomila evropskih koji bi se najebali američkim keve. Scena je postala manja ali bolja. Mislim da je najgora stvar u Evropi da ne poštujemo sopstvene bendove. Ako dođe bend iz SAD automatski je proglašen za odličan, ali ako bend dođe iz nekog dela Evrope, ljudi prosto nisu zainteresovani da ga čuju. Evropski bendovi moraju mnogo više da se trude. To je sranje, ali posledica je da su daleko bolji nego američki.
Koja stvar čini Hardsell najponosnijim?
To je teško pitanje. Ponosan sam na Hardsell bez obzira na sve. Ponosan sam na svoje prijatelje iz benda, ponosan sam na prijatelje koje smo stekli tokom godina. Ponosan sam na naše koncerte, naše albume i nemam više šta da ti kažem. Ponosan sam na Hardsell i na sve što smo do sada postigli.
Šta imaš da kažeš za kraj fanovima u Srbiji?
Oi! Oi! Sačuvajte duh bez obzira na sve. Budite ponosni na sebe. Uzdravlje.
* Intervju originalno objavljen u Get on the Stage #9, maja 2003.
