To! Japanski trio se vraća na scenu. Hi-Standard su osnovani ’91. u Tokiju i od samog početka sviraju neku mešavinu NOFX-a i Toy Dolls-a, ali ipak na neki svoj način. Prvi album Growing Up su izdali za svoju etiketu Pizza of Death, da bi ih otkrio Fat Mike i priključio svojoj mašineriji zvanoj Fat Wreck Chords. 1997. bend izdaje drugi album Angry Fist koji je, za mene, jedan od najboljih melodičnih punk albuma svih vremena. Ni sam ne znam koliko sam puta slušao taj disk, da se bukvalno izgrebao na nekim mestima. Da vas ne bi davio nekim svojim ličnim emocijama vezanim za ovaj bend, preći ću па recenziranje njihovog trećeg albuma Making The Road. Disk је zvanično izdat 2. novembra, ali se u Japanu pojavio još 20. juna, a što se mene tiče stvarno је vredelo toliko čekati. Na disku se nalazi osamnaest pesama, jedna više nego na japanskom izdanju. Pesme su mi sve zakon, ali bih izdvojio Standing Steel Nothing, Starry Night i Brand New Sunset. Pesme su kratke, brze i vesele, karakteristične za ovaj japanski trio. Tekstovi su isto tako klasični za punk, i to još melodični. Kо voli melodiju, a nema ovaj album је idijot.
Fat Wreck Chords: Р.О. Вох 193690, Francisco, CA, 941 19
* Recenzija originalno objavljena u Get on the Stage #2, decembra 1999.
