Hoods je jedan od onih bendova na koje sam potpuno zaboravio, i iskreno već sigurno poslednjih desetak godina niti sam pratio, niti pustio u playeru. Iako su oni bili manje više aktivni non-stop nekako su se utopili u moru sličnih bendova koju su se, morate priznati, ređali jedan za drugim. Kad pomisilim na njih, setim se nekako i onog zlatnog perioda Victory Records, i vremena kad su i oni sami izdavali za njih.
No da ne dužim, nego da se vratim na njihov novi album Gato Negro, koji im je, ako se ne varam, osmi po redu. Pa, moram priznati, da mi je nekako žao, i osećam se krivim, što sam ih ignorisao. Ili … možda mi je ovo leglo baš zbog činjenice da me ovaj album vraća na kraj 90-tih i početak novog milenijuma. Ovaj album upravo tako zvuči. Bez mnogo mršenja muda, jako, brzo i furiozno. Da ovo pišem pre jedno 15 godina, ceo ovaj album bih okarakterisao sa pridevom New School, ali mislim da to danas ne znači ništa. Prosto toliko se stilova i podstilova pojavilo da se pojedinac i izgubi u karakterisanju samih bendova.
Album otvara mosherski intro 20 Years Of Hate Intro Bust!, da bi iz njega krenula furiozna minut dugačka Middle Class Wash Out. Po definicija prava HC pesma, kec, refren, brejk, kec , refren i kraj. Prve dve pesme spakovane u 2 minuta, taman dovoljno da vas zagolicaju da preslušate i osatak. A ni ostatak nije uopšte loš, čak štaviše odličan je. Ima tu uticaja svakakve muzike, prosto bend je evoluirao, pa pored riljanja, moseraja i sve i svačega, mogu se čuti i klasične punkeraje, da ne kažem OI! stvari. Najbolji primer je i naslovna numera, koju da sam čuo onako u prolazu pretpostavio bih da je neki klasičan street punk bend. Album se nastavlja sa Cockstar Runts još jednom klasičnom hardcore furioznom pesmom, koja će se definitivno horski pevati na koncertima.
Sve u svemu album vredan pažnje. 27 minuta neprotraćenog vremena. I kao što rekoh na početku, ovo me baš vreća u neka druga vremena, ne samo muzički, već i produkcijski. Ceo ambijent oko albuma je baš u tom fazonu, visokotonci prašte na sve strane, pomalo raspad bubanj, taman toliko da ne bole uši, bas zamašćen ko papir posle bureka, semplovi između pesama. Nažalost nemam fizičku kopiju izdanja, pa se nisam mogo pozabaviti tekstovima. Ali iz onog što sam mogo provaliti, bend se bavi direktnim temama, bez mnogo filozofiranja, zagonetki i skrivenih poruka koje morate čitati između redova.
Meni ovo baš leglo, onako BAŠ leglo. Voleo bih ovo da odgledam i uživo, iz prostog razloga, nadam se da bi me i to vratilo u neka druga vremena. Kad se na koncerte išlo iz ljubavi prema bendu i muzici, a ne da bi se trenrao kung fu.
Aj’ zdravo!
Artery Recordings
arteryrecordings.com
https://www.facebook.com/pages/HOODS/397176290321
