Nisam dugo pisao. Godina prođe. Život ti lupi tako par šamara, pokaže ti gde ti je mesto. I srećan sam zbog toga. Pokazao mi je da su dva jedina lepa mesta porodica i muzika koju osećaš, a ne ona koja ti je nametnuta. Tu imam da dodam da sam ovih godinu dana sa distance posmatrao šta se dešava. Nisam preterano jurio nova izdanja. Nisam pridavao značaj ni tome da će neko od vas reći – penzionisao se. Nisam, jednostavno sam čekao da me nešto pogodi i pokrene da bih ponovo pisao, a možda i svirao.
I eto, desilo se. Moje višedecenijsko poštovanje rada Nemanje Kojića se s razlogom nastavlja. Ekipa okupljena u Soulcraftu je hi end. Počevši od mog prijatelja Džimija, koji je i plodan autor na albumu, Damjana, čije se stabilne deonice brzo pamte, savršenog tempa Utvara, Krletovih egzibicija, Đurđicinih nežnih pratnji, Mladenovih i Kojotovih odmerenih trombona, pa na kraju i Baretovog udela u finalnom pakovanju ovakvog kolosalnog dela. Gosti na albumu su fenomenalni Igor Vince i magični flautista Ljubomir Dimitrijević. Ocenu pet nije lako dati, a dobro ne obrazložiti. Daću sebi taj ćef da neću puno reći. Osim možda zanimljivosti da je na frontcoveru delo Borivoja Kojića, kao i na fenomenalnom Solidu od Eyesburna. Indikativno, zar ne 🙂
Prošli s/t album nisam smeo da recenziram. Imao sam neko sveto strahopoštovanje da nisam dovoljno sazreo, da bih dao sebi za pravo da komentarišem. Sa ove distance, taj album je malo neizvestan uvod ka Safe Planet, koji mi je potpuno probudio veru da će ovaj svet dobiti još malo dobrih albuma. Zašto ne pričam o pesmama, već o albumu? Ako se vratimo unazad, više decenija unazad, albumom se zvalo nešto što je imalo neku temu. Više pesama koje dišu kao jedna. U jednom duhu. U jednom zalogaju. Kasnije se to naravno, kao i sve drugo, pretvorilo u papazjaniju. Kriza autora je dovela do toga, da ne mogu da pošalju poruku.
Na albumu Safe Planet nalazimo taj duh, sa jako malo snage, pokrenuti mnogo energije. Ono što sam još osetio je kreativni momenat. Kao da je postojalo pregršt ideja, koje je bilo teško kanalisati. Obično autori pregore u svemu tome i žele da sve to ugrade u pesmu. Međutim, ovde su ideje pažljivo birane. Enormno iskustvo svih članova je tome kumovalo. Bravo!
Svakoj tekst znam napamet posle trećeg slušanja. Flower Fileds je dobila novi aranžman, ustoličen od strane svakog pojedinca; iako mi je i originalna, akustična verzija prilično razbucavala emocije.
Kažem, album je masterpiece i zaista nije vredno trošenja ni mog ni tvog vremena da analiziram svaku pesmu. Tvoje je da odmah pribaviš album i uživaš.
Jimi, hvala!
