Hot Water Music je jedan od retkih bendova koji na izuzetan način predstavlja indie rock. Kako je hardcore ograničen, pogotovo danas, gomila bendova počinju da mešaju stilove, uglavnom na tragično loš način. Hardcore bendovi uglavnom imaju pesme od minut i po, i u tih devedeset sekundi uspevaju da strpaju sve što je potrebno za jednu dobru pesmu. Devedeset sekundi kada slušalac pomisli da je sve moguće. Da nema granica. Međutim, retko koji današnji hardcore bend uspe to uspešno da uradi. A oni kojima to pođe za rukom, raspadaju se posle jednog ili dva albuma, jer uviđaju da im je svaka pesma ista i da više nemaju šta da kažu. Onda se ubacuju varijacije: dodaš malo melodije i dobiješ emo pank, dodaš duplu pedalu i dobiješ metal core. Hardcore bendovi često pribegavaju ovakvim stvarima da bi proširili zvuk, a rezultat bude (najčešće) katastrofa. Naravno, ima i izuzetaka, poput fenomenalnih Fugazi, koji danas predstavljaju jedan od najoriginalnijih bendova. Kao što sam rekao na početku recenzije, čini mi se, i stekao sam utisak da Hot Water Music uspešno uspevaju da naprave prelaz od hardkora ka nečem što, možda, može da se nazove indie rockom. Bend je sa Floride i na američkoj hardcore sceni su sigurno nekih desetak godina. Prvi album je bio u vreme izlaska teško nabavljiv, što je doprinelo da se još više podigne prašina o sjajnom bendu sa Floride. Posle dosta uspona i padova u karijeri, pre dve godine potpisuju za Epitaph i izdaju A Flight And A Crash, album koji se meni nije preterano dopao kao celina, iako je imao nekoliko izuzetnih pesama. Danas je druga priča: Caution je fenomenalan indie rock album, pun hitova i sjajnih gitarskih rešenja. Počinje sa fenomenalnom Remedy, vrhunskom emocionalnom pesmom, koja vas na početku odvlači u svet koji je bend uspešno kreirao. Album nas potom vodi u Trusty Chords, prelepu rock stvar, koja me je izuzetno prijatno iznenadila. Hit albuma je definitivno Not For Anyone, sa potpuno zaraznom uvodnom solažom. Zatim stvari počinju da se zahuhtavaju, poput lokomotive, u Sweet Disasters, One Step To Slip i We’ll Say Anything We Want. Sumnjam da će ove godine izaći nešto bolje na polju indie rocka od Hot Water Musica. Sigurno njihov najbolji album do sada, što je i sasvim normalno za ovaj tip muzike, pošto je bend ušao u zaista zrele godine, što je očigledno u tekstovima. Definitivno vredno slušanja.
Epitaph Europe
* Recenzija originalno objavljena u Get on the Stage #9, maja 2003.
