Kada se pojavio debi album ovog benda Finding The Rhythms još davne 1995. godine već je zvučao sasvim poznato. Sa jedne strane je ovaj kvartet sa Floride uzeo ono najbolje od Jawbreaker, Leatherface i ostalih neobičnijih i melanholičnih punk bendova tog doba, možda uprostio takvu svirku, ali zanimljivo, sve to upario sa post-hardcore dinamikom Fugazija. Neobična sinergija je bila izuzetno uspešna, čak toliko da je postala glavni uticaj na mejnstim emo s početka novog milenijuma, a talasom novih mladih punk rock bendova, uticaj Hot Water Musica je postao još jači.
2004. godine su objavili svoj poslednji materijal na albumu The New What Next, koji je bio odlično prihvaćen i od publike i od kritike. Čak je i komercijalno jako dobro prošao, ali onda je energija benda otišla u skroz druge vode. Pevač Čak Regan, apsolutno zaštitni znak benda, je počeo svoju prilično uspešnu solo turneju koncentrišući se na svoju dugogodišnju želju za pisanjem kantri pesama. Ostatak benda je bio u bendu The Draft, koji nije nešto dugo potrajao.
Zato su mnogi sa uzbuđenjem ispratili povratak benda sa novim albumom Exiter. Prošlo je osam godina. Neki će reći samo, ali matematika je egzaktna nauka i osam godina je period kada klinac iz srednje škole postaje diplomac na fakultetu, ili kada se momak od 27 godina nađe u stvarnom svetu sa 35 godina, sa velikom odgovornošću, porodicom, decom i težinom života. Sa druge strane, Hot Water Music nikad nije bio tipičan punk rock bend, već bih pre rekao da su oni rock bend sa gorkim životnim iskustvom, korenima u pank sceni, odakle vuku i duboku posvećenost fanovima, sceni i pank etici, koja je vidljiva u svakoj pesmi.
Naravno, promenili su malo i zvuk na novom albumu, naglasak je na solo gitari, ima puno sitnih solažica, ali kad odslušate album par puta shvatite da je ovo njihov zvuk, da su oni samo malo preoblikovali sve ono dobro što ih je krasilo kroz karijeru. Bas linija otkida, bukvalno reže kao kroz tanki sir, i uz bubnjeve čini zaista moćnu ritam sekciju. Polupromukli Reganov glas je i dalje u formi i ako vas do sada nije kupio, ne znam kada će. Za mene je Hot Water Music oduvek bio kafanski bend i ja ih zamišljam u nekoj zadimljenoj birtiji, punoj kauboja, ali i pankera, bajkera, bluzera… Zamišljam ih kao bend koji svako može da sluša i koji kroz svoje životne priče može da privuče potpuno različite ljude.
Da li vredi novi album? Po pom mišljenju, a evo slušam ga sigurno dvadeseti put, itekako. Ne mogu da procenim kvalitet u odnosu na recimo prethodna dva, ali ako ga slušam potpuno zasebno od cele njihove diskografije mogu da pronađem stvarno dosta momenata zbog kojih album slušam iznova i iznova.
Gitarske melodije, pojačane izraženim basem, daju neku atmosferičnost samo njima svojstvenu i kad pomislite da se ponavljaju oni samo izbace dobar rif i sve dođe na svoje. Album nije nešto najbolje što sam čuo, ali je veoma zreo i nekako mi se čini da je bend uspeo u nameri da kaže šta im se sve desilo i promenilo u poslednjih osam godina. Neko odraste, neko doživi životni poraz, neko se potpuno promeni da postane druga osoba. Osam godina je dug period, u nekom mikrokosmosu i čitav život i tako ja gledam na ovaj album. Zrela iskusna svirka vrhunskih muzičara i masni, gorki punk rock zvuk neogoljen, već nabrijan i nabijen emocijama i životom. Meni lično najživlji album benda, ma šta god to značilo.
Rise Records
www.riserecords.com
