Bendovi poput The Hives i Strokes su povukli čitav niz sastava, tako da je neki neo-pank trend veoma popularan u Evropi. Zato i ne treba da čudi pojavljivanje debi albuma mančesterskog benda Ikara Colt na Epitaphu. Čim sam pomenuo Mančester, vama sigurno crvena sijalica počinje da treperi: da, da, oni zaista podsećaju na Joy Division. Dobro, svirka Ikara Colt se može opisati kao Sonic Youth na Joy Division način. Gotovo preko noći su postali miljenici muzičkih kritičara na Ostrvu, što zbog izuzetno inteligentnih tekstova, što zbog konceptualne svirke. Mračna atmosfera koja karakteriše mančesterske bendove je i ovde prisutna. U najsnažnijoj numeri na albumu Rudd pevač Resende u Sonic Youth fazonu ponavlja: Short Wave Radio! Cheap Magazines!, a adrenalin se pojačava sa izuzetnom gitarskom deonicom Igrama, koja vas prosto tera da bacite sve ostale diskove, jer nisu dostojni da budu pored ovog albuma (ili možda jednostavno da napravite posebnu policu gde ćete držati Ikara Colt!). City Of Glass zaista predstavlja Joy Division momenat jer Resende urla, ali na prilično čudno razumljiv način, gotovo da ga možete zamisliti kako na bini govori kao psihopata, baš poput Ian Curtisa. Ali, City Of Glass nikako nije rip-off, daleko je od toga. Resende, za razliku od nekog ko bi samo oponašao Kurtisa, peva kao čovek koji je video mnogo više patnje i razočarenja. Postoji jedan super stih u ovoj pesmi A New Day That’s Dawning, u kom Resende na prilično očigledan način nagoveštava da svaki novi dan ne mora da predstavlja lep dan, ma kako se mi trudili da tako bude. Totalno razočarenje je najočiglednije u Sink Venice, gde Ikara Colt traži uništenje svih biblioteka, galerija i katedrala u Veneciji. Mogu da zamislim koliko je frustrirajuće za bend kada ih porede sa Sonic Youth i Joy Division, jer shvatam koliko ne mogu da se pomire sa prošlošću, a sama njihova muzika ih kontradiktira. Na nekim momentima upotreba ritam mašine umesto bubnja je fenomenalna (u remiksu May B 1 Day na Basic Instructions EP-ju), iako je kapiram kao čisto kozmetičku promenu. Dve klavijature pojačavaju ionako mračnu atmosferu svirke, dva vokala takođe, precizna svirka i sjajna ritam sekcija dodaju dubinu zvuku. Ikara Colt vas neće oduševiti, već će vas razvaliti po čitavom telu i pokazati vam koliko je Ostrvska muzika ustvari iznad svih ostalih. Genijalnost ovog benda je zaista teško opisati, pogotovo na ovako malom prostoru kao što je recenzija. Umetnički pristup tekstovima i svirci je nadopunjen sjajnim omotom, gde ćete naći sličice (!), koje možete da zalepite na prazan prostor na naslovnoj strani omota. Iako posle višednevnog slušanja i čitanja tekstova počinju da izlaze mane u stavovima benda (pojedina zaista adoloscentska politička shvatanja), više je nego očigledno da Ikara Colt predstavlja biser na ostrvskoj pank sceni. Epitaph nas je prijatno iznenadio licenciranjem ovog albuma od Fantastic Plastica, a činjenica da uz Chat And Business dobijate i EP Basic Instructions može samo da bude još jedan od razloga da kupite ovo izdanje.
Epitaph Europe / Fantastic Plastic
* Recenzija originalno objavljena u Get on the Stage #9, maja 2003.
