Zapravo prođe tri godine od prošlog albuma, a meni kao čitav vek. Malo sam prošli album listao pre par meseci, al’ od tada, metal skoro da nisam ni pustio. Nekako me ponovo drži Rise Against manija za preslušavanjem opusa i u koliziji je sa ovim što sledi.
Svejedno, kažem metal, a poprilično sam se loših i nekako monotonih metal albuma naslušao u poslednje vreme. Nisam ni toliko bio euforičan za Siren Charms, jer imam dosta godina i znam da čitam „znakove pored puta“. Nekako je kliše da na album stavljaš poslednju pesmu, koja je u totalno stotom fazonu i nekako kao da najavljuje put kojim će se kretati kreativnost benda na sledećem albumu. Tako je bilo sa „evrovizijskom“ Liberation, koja zatvara prošli, deseti album, u karijeri benda. Nažalost ili na sreću, ovaj moj omiljeni bend je pao pod taj trend.
Nisam ja onaj grčevito očajan fan koji kaže da je to sve nekada bilo bolje i da su sad otišli u penis krasni, već sam uvek otvoren za predloge koje bend nudi. Ovde imamo jedan skladan album, sa mnogo novih momenata, mekšim, pa čak i otupelom, ali veoma iskusnom oštricom pokupe sve što im se nađe na putu. Mnogo novih detalja koje vaš mozak ne može da procesuira na prvu loptu. Tek kad se baš udubiš, vidiš da je ovo otišlo mnogo napred. Bolesno napred. Al’ zato su metalci. Ne baš opterećujuće kao John Petrucci ili Dragon Force, ali sve mora da ima svoje mesto i to mora da bude pedantno i skladno.
Daleko od toga da su otišli u synth-pop, već su pametno koristili programing, uostalom kao i uvek. Taman sam se ponadao da Cristina Scabbia peva na When the World Explodes, kad ono ‘oćeš… neka šveCka operska pevaljka. Svejedno, odlično. Rusted Nail, kao drugi singl, je pesma koja se svakako ističe na albumu, ali i nije najbolja. Verovatno čekaju bolja vremena za moju ličnu preferencu i malo odlschoola, Everything’s Gone i nekako In Flames iz boljih dana Paralyzed. Da se okrenem prvom singlu, Through Oblivion, koji će fanove Metallicinog Load albuma najviše radovati 😉 Šalu na stranu, još jedan Eurosong u najavi. Ja im to ne zameram. Naprotiv. Lepo je bre! Evo i ja potpadoh pod ovaj Orešov fazon da analiziram pesme, pa ću ovde stati.
Da rezimiram, realno, nije za preporuku svakome. Posle par preslušavanja, ja sam se navukao, jer mi je istraživačko novinarstvo srednje ime 😉 i prija mi da pronalazim nove momente. Nije naporan, taman kako treba, kao da slušaš jednu veoma dugačku pesmu. Da mažeš na leba!
