Sve što sam do sada znao o Bečeju jeste propali fudbalski klub i Eva Braun. Sada znam i za Infrakt. Iako isti nisam doživeo slušajući ovaj bend, mislim da mogu da kažem da je reč o solidnom albumu. Prvi… ali koban nam u dvanaest pesama donosi tipičan vojvođanski depresivni punk rock. Svirka ima malo garažnog šmeka i veoma podseća na meni nekada jako drag bend Džukele. Ima tu i malo starog Ritma Nereda, ali sa daleko mirnijim vokalom. Prve dve pesme su odlične, ali moj problem sa ovakvom muzikom je što mi veoma brzo dosadi. Već posle treće pesme imao sam žestok deja vu osećaj. Ipak, za prvo izdanje itekako dobro. Na disku se nalazi i spot za pesmu Gotovo je i krajnje simpatično izgleda. Nadam se da će na nekom sledećem izdanju ovaj bend izaći iz monotonije vojvođanske provincije i uraditi nešto malo originalnije. Do tada, svim iskrenim ljubiteljima garažnog domaćeg zvuka preporučujem da nabave ovo izdanje.
DIY
* Recenzija originalno objavljena u Get on the Stage #10, aprila 2004.