Na opšte oduševljenje, Doghouse ponovo radi. Šuška se da kuvate novi materijal, najavili ste to i spotom, pa mi daj detalje. Gde, kako, dokle ste odmakli, kako vam se čini i šta publika može da očekuje?
Tako je, snimili smo novi EP, na kome će se naći 5 pesama, jednu od njih smo već ekranizovali. U pitanju je spot za pesmu Breaking. Sva muzika kao i većina vokala je snimljena u studiju Vladimira Radusinovića, poznatijeg kao Radule iz Ateista, dok su dodatni vokali snimani u studiju Srđe Radulovića. Privodimo kraju mix, koji radi Mlađa Tea Break, urađen je i novi spot, tako da, ukoliko ne dođe do neke promene, sve kreće od Septembra meseca. Da, dobar deo drugog EP-a je već urađen ali o tom potom. Šta ljudi mogu da očekuju? Pazi, imali smo toliku pauzu sto se tiče snimanja novih pesama, da sa jedne strane, nadam se da će prepoznati tu neku energiju, da će znati da to jeste Doghouse. Ali opet sa druge strane, baš zato što je prošlo toliko vremena, samim tim i muzike i raznih uticaja, mislim da će sve biti na neki način isto, a opet drugačije, ako ima smisla ovaj zaključak!
Šta mi možeš reći kako je pauza uticala na vas, muzički, lično…? Šta je najviše uticalo da Doghouse ponovo žari i pali?
Kao što sam pomenuo malopre, skontali smo da, da, jeste bilo nešto dobro u pitanju, činjenica da i dalje ima ljudi koji to slušaju i čak se pojavljuju neki novi likovi… gde ćeš bolje 🙂 Ima dosta nove muzike, otkriješ ponovo neku muziku koju nisi slušao godinama… razne varijante. Stvari se jesu promenile, na neki način je ipak lakše. U ono vreme da kažem, ređi su bili prizori Gibson Les Paul-a u bendu, ili generalno neke ozbiljnije opreme. Jednostavno je bilo teže doći do iste u svakom smislu. Da ne pominjem napredak u softveru, sâm hardver, sve, po meni drastično je lakše snimiti nešto i da to zvuči validno u nekom produkcijskom smislu. Sami ljudi su uticali na to da ponovo počnemo. Znaš, ja barem, nisam mogao onda u prethodnom krugu ovog benda, da skontam šta zaista meni znači cela ta priča, previše sam bio u tome… skoro nikakve objektivnosti nije bilo. Manjak godina, iskustva, visak arogancije, šta god. Ali dobra stvar je što mi je vreme van toga dalo neki novi ugao kroz koji mogu da posmatram sve to što se desilo i naravno, samo to vreme obriše neke ružne delove, ostanu dobri, ostane suština verovatno. Svo sranje koje prati to prestane da ti ima ikakvu vrednost. I najbitnije u svemu da ponovim, sami ljudi koji prate bend, i dalje slušaju, čekaju da čuju nešto novo od nas… gotive samo jednu pesmu, jedan refren šta god… ne mogu ti opisati koliko prija u svakom pogledu u ovim nenormalnim vremenima. Sami ljudi su nama dali ogromnu količinu neke energije da zaista svi možda po prvi put gledamo u istu tačku. Ništa lepše nego biti na bini i svirati sa svojom ekipom… i još ako ljudi reaguju, čoveče 🙂
Svi ste imali bendove u međuvremenu, jel to bilo u nedostatku Doghousea ili su to vaša današnja interesovanja za muzičkim izražavanjem? (Vrtovi, Citizen X, Switchblades,…)
Ne bih odgovarao u tuđe ime na ovo pitanje, za mene lično, ja sam i u ono vreme kada je Doghouse svirao radio sa različitim ljudima i probao neke drugačije stvari, jer jednostavno, kada je muzika u pitanju, odbijam da se ograničim jednim žanrom ili jednom idejom, i da, to ne znači da sam otvoren za unca-unca varijante i slično… davno sam prestao da razmišljam šta treba da sviram, sada jednostavno puštam da izađe šta god želi da izađe. Naravno da će to u osnovi biti, gitare, bas, bubanj varijanta, jer jednostavno to je ono što ja radim. Nemam nikakve iluzije da ću izmisliti nešto novo u muzici i ne znam šta, samim tim sam slobodan da uživam u onome što radim, a nada i rad je da će se to preneti na snimke i na žive nastupe.
Kakve ambicije imate kada su u pitanju izdavači, turneje, region…?
Što se izdavača tiče, pričali smo sa par njih, sve je bilo vezano za digitalnu varijantu ne za fizičko izdanje. Znaćemo nešto po tom pitanju uskoro. Što se tiče svirki, videćemo, naravno da imamo ambicija, imamo ih na tone veruj mi. Ali ukratko, trudićemo se i radićemo na tome da obiđemo ceo region, videćemo, postoje zelje, planovi, mora se uključiti i malo faktor realnosti, ne izgubiti se u svemu tome ali opet, ništa nas ne sprečava da zaista probamo da uradimo nešto konkretno. Možda je to neki cilj trenutni a? Da znaš u septembru gde ćeš svirati 20. marta naredne godine :). Sjajno zar ne?
Da li se nešto promenilo na sceni od pre 10 godina i kako sve to izgleda u tvojim očima kada si malo zreliji? Kakvi su bendovi bili nekada, šta danas vredi poslušati i u kom smeru se treba kretati u buduće – trendovi, tendencije?
Ufff… ne znam da li želim da otvaram tu konzervu baš. Pričamo o sceni baš, ovoj našoj punk, HC, metal kakvoj god sceni, ili o generalnoj degradaciji termina rock muzika, kod nas i oko nas? O modernim muzičkim proizvodima da se masa zabavi dok joj se zavlači strahovito velika kita u dupe? Ne mislim da ne želim. Ali reči ću ti, potencijal postoji i uvek je postojao, na samim ljudima je šta će raditi sa time. Ko sam ja da im govorim ako njih briga? Ja samu mogućnost, da imam sposobnost da napišem neku pesmu, koja će se svideti još nekome osim mene, smatram darom od strane čega god, i moje je da pokušam da uradim nešto sa time, jer, i ovo govorim iz ličnog iskustva, najgore što čovek može da uradi sebi, jeste da negira svoj talenat, sebe! Koga boli kurac što se to ne sviđa svakoj osobi! Ako ima ljudi koji se nalaze u tome, zadovolji sebe prvo, jer tako će neko drugi prepoznati tvoju iskrenost u tome, i ukačiće se na to. Udovoljiti svima je cista glupost, tako da, vozi svoju priču i uživaj u vožnji!
Mnogo ti hvala na vremenu i upitao bih za kraj, jedno otvoreno filozofsko pitanje, zašto čovek treba da svira i ima bend i zašto je to što radite inspirativno i lepo – ili sam na pogrešnom putu?
Hvala tebi sto te zanima! Zato što je svaki vid kreativnosti dobar za čovečiju dušu, dobro je za čovečiju maštu, dobro je za rađanje novih ideja, dobro je zato što osećaš svrhu. Mogao bih danima da nabrajam. Neću dati sebi za pravo da ulazim u to da li je ovo što mi radimo inspirativno, ako nekome jeste, ja sam beskrajno zahvalan jer, to čini mene i moj život boljim!
Foto: Bojana Janjić
