Bubnjar izraelskog benda Not On Tour Gutzy se pokazao kao vrlo zahvalana osoba za razgovor iako su tog 09.08. 2017. u press centru Punk Rock Holiday 1.7 imali šest zakazanih intervjua. Za razliku od njega, meni se manje divanilo jer me je i smorilo čekanje na intervju i tokom njega kreću i Slapshot. Verovatno ne bih bio toliko pasivan da je na čašicu priče došla i Sima jer sam imao pripremljena i pitanja za rad njenog sastava MOOM. Prevod ćaske Tanja, pitanja Schimmu a sve fotografije su sa oficijalne Facebook stranice Not On Tour.
Ok, za početak, samo da primetim da ste preživeli tropsku vrućinu na Beach stejdžu.
Gutzy: Da… Mislim, mi smo pustinjski narod, nije nam to strano, ipak mi dolazimo sa Bliskog Istoka. Jeste izuzetno teško svirati na ovim temperaturama, ali atmosfera je bila sjajna, ljudi su plesali, tako da smo i mi istinski uživali. Tamo odakle mi dolazimo sad je još gore – 40 stepeni, niko ne izlazi napolje, svi sede pod klimom… Tako da se radujemo što smo na turneji u ovo doba godine. Ali da, bio je divan koncert, čini mi se jedan od naših najboljih nastupa ikada. Ne mogu da zaboravim trenutak kad su neki momci nosili čamac pun pića, a ja sam bio ubeđen da će da ga dovuku sve do bine i unište sva pojačala… Srećom po nas, ali ne i po publiku, piće se prosulo usred partera, tako da je festival spašen, ali su se neki dobro pokvasili… što i nije tako loše.
Pre početka intervjua rekao si mi da nastupi na festivalim predstavljaju veliki posao za članove benda – šta si tačno imao na umu?
Gutzy: Nije to posao u klasičnom smislu, nego smo mi putujući bend, tako da postoji mnoštvo stvari za koje moramo sami da se pobrinemo – treba da se postaramo da naša oprema stigne na binu, da se sve to postavi… u suštini, tri sata pre svakog nastupa i dva sata posle njega proteknu u grozničavom tempu. Ja sam prvi završio, ali na turneji to ume biti zaista frustrirajuće, naročito kad sviraš na festivalima sa tako neverovatnim bendovima, a mi bismo želeli da čujemo što je moguće više, jer te bendove retko imamo prilike da čujemo u našoj zemlji.
Ovo je drugi put da svirate na festivalu Punk Rock Holliday, prvi put ste svirali pre dve godine. Kako ti se čini ovogodišnji festival u poređenju sa onim iz 2015. ?
Gutzy: Čini mi se da je atmosfera mnogo bolja i da je festival značajno porastao.Postao je toliko veliki da nisu čak ni najavili bendove, a već su ga rasprodali. To je prosto zato što ima dobru energiju, ljudi već znaju za njega… Pre dve godine, kada smo došli prvi put, nismo znali šta da očekujemo, ali ove godine smo bili istinski uzbuđeni zbog nastupa. Bilo je očigledno da će on predstavljati srce turneje… Svi smo samo čekali ovaj koncert. Ovogodišnji utisak je mnogo bolji i zato što smo prošli put stigli jako kasno, izgubili smo se u planinama i stigli 10-15 minuta nakon što je naš nastup zvanično počeo, tako da smo morali da naguramo gomilu pesama u skraćeni termin. Ove godine smo došli ranije, proveli smo ovde par dana da malo osetimo atmosferu i uživamo u predivnoj prirodi, i zaista smo zavoleli ovaj festival… i svakog dana je sve bolji.
Na tom PRH-u od pre dve godine, polovina publike je nosila vaše majice sa omotom albuma Bad Habits – imate li predstavu koliko majica se proda tokom nastupa ili cele turneje?
Gutzy: Polovina publike? Stvarno?! Haha, sjajno… Nemamo baš tačne podatke… Zapravo, svaki put nastojimo da pretpostavimo koliko toga bi trebalo da se izradi, jer se sve to izrađuje u Evropi… Bilo bi besmisleno da donosimo iz Izraela, bilo bi preskupo, jer se svaki dodatni prtljag doplaćuje. Nisam siguran, ali pretpostavljam da za sada prodaja majica i albuma predstavlja nešto više od polovine onoga što zaradimo po nastupu, ali ne držite me za reč.
Nekoliko meseci sarađujete sa tourbooking agencijom Destiny – šta nam možeš reći o toj saradnji, kakvi su vaši utisci i očekivanja?
Gutzy: Za nas je ta saradnja zaista fantastična. Ja volim da mislim da smo mi mali bend sa Bliskog Istoka, ali odkad sarađujemo sa agencijom Destiny dobijamo mnoštvo mogućnosti da nastupamo sa brojnim bendovima … čak i previše! Pre samo mesec, dva nastupili smo sa Descendents ! Kad smo na turneji sviramo sa našim omiljenim bendovima, tako da nam je saradnja sa agencijom Destiny pružila mnoštvo mogućnosti, naterala nas da pređemo na sledeći nivo, omogućila nam da nastupimo na boljim festivalima i sa boljim bendovima. Mi smo šest godina sami organizovali sopstvene turneje, ali odkako radimo sa ovom agnecijom sve je postalo mnogo bolje i svakim danom postaje sve bolje… To su najfiniji ljudi sa kojima sam ikada sarađivao, osećamo se kao deo porodice.
Prošle godine, na festivalu Groezrock, vašim nastupom je započeo program na mejn stejdžu, a ove godine na PRH-u zatvorili ste program na Beach stejdžu. Šta vam je draže – da budete predgrupa na velikoj bini ili da nastupate kao zvezda na manjem stejdžu?
Gutzy: Pa čini mi se da je sam format festivala promenjen. Ako se ne varam, pre dve godine jedan bend bi nastupio na Beach stejdžu, pa onda drugi na mejn stejdžu, tako da su se bine smenjivale. Ove godine je drugačije – prvo nastupe svi bendovi na Beach stejdžu, a onda se ceo program seli na Mejn stejdž, tako da je teško praviti poređenja… Ali ove godine je sve bilo mnogo bolje, sve je bilo mnogo bliže… Ne znam, možda je to zato što sam ja bubnjar, ali kad smo na velikoj bini, zbog dima i osvetljenja sve ti deluje udaljeno, dok sam večeras imao utisak da nastupamo u krugu porodice, znao sam sve ljude u prvom redu i za mene je provod bio mnogo bolji. Ne znam, nisam siguran šta više volim, pamtiću oba koncerta… naprosto, sam festival je sjajan.
Na Groezrock 2016. ste nastupili u podne. Je li to najraniji termin u kojem ste ikad nastupili na nekom festivalu?
Gutzy: Da, mislim da je podne najranije što smo ikad svirali. Obično je to satnica za prvi bend na dnevnim festivalima.
Probudite se i odmah nastupate?
Gutzy: Da, teško je uhvatiti nas budne pre toga, naročito ako smo prethodno veče imali dobar nastup.
Čime se članovi benda Not On Tour bave kad ne sviraju?
Gutzy: Uh, radimo razne stvari… Ja, na primer, radim kao software developer, dakle pišem kompjuterske programe, ali poslednjih godinu dana nemam stabilan posao jer je sviranje sa bendom postalo jako važan deo mog života, a uz stalan posao u IT industriji kakva je u Izraelu ne bih mogao da uzimam mnogo slobodnih dana i na kraju bi me otpustili. Nir basista se bavi online marketingom, Sima je glumica i nastupa u mjuziklima, dok je Mati profesor gitare. Tako da radimo poslove koji, iako na svoj način teški, nisu previše zahtevni i omogućavaju nam da se nastavimo da se bavimo onim što najviše volimo.
Poslednjih nekoliko godina vi ste najpopularniji izraelski pank bend…
Gutzy: Haha, nisam baš siguran…
Kakva je uošte muzička scena u Izraelu i ko su po vama najbolji bendovi?
Gutzy: Mislim da su Useless ID mnogo popularniji od nas. Ne znam da li znaš za njih, ali Useless ID su po meni najpopularniji pank bend u Izraelu i oduvek su to bili…
Ali ste vi popularniji u Evropi.
Gutzy: Hm, u Evropi možda i jesmo… Mislim, nemam baš predstavu o tome koliko smo popularni, meni je važno da se sjajno provedemo na svakom mestu gde sviramo. Ali Useless ID jesu naša velika ispiracija, jer svi smo mi odrasli slušajući njihove pesme i idući na njihove koncerte. Kids Insane su sjajan hardcore pank bend sa kojim često nastupamo, a toplo preporučujem da preslušaš i Sweatshop Boys. Naravno, ima tu još mnogo sjajnih bendova i izvinjavam se svima koje nisam naveo, prosto me drži postkoncertna groznica.
Kad spomenemo Izrael, svi se obično sete vojnog roka koji je obavezan i za muškarce i za žene. Jesu li svi muški članovi benda zaista služili 36 meseci a Sima 21 mesec?
Gutzy: Na ovo pitanje mogu da odgovorimo u ime svih nas – ne, apsolutno ne. Neki od nas su u potpunosti izbegli služenje vojnog roka, dok su drugi odustali nakon nekoliko meseci. Mislim, tehnički služenje jeste obavezno… Treba imati u vidu da je u pitanju jedno vrlo složeno društvo sa mnoštvom unutrašnjih konflikata… Međutim, od osamdesetih godina prošlog veka postalo je očigledno da ne žele svi da idu u vojsku, usled političih ubeđenja ili prigovora savesti. S jedne strane, izraelska vojska pokušava da zadrži imidž narodne armije, koju svi treba da služe jer tako služe svojoj zemlji, s druge strane, postoji mnoštvo nezvaničnih načina da se izbegne služenje vojnog roka ukoliko se to ne uklapa u nečija politička ubeđenja ili se protivi nečijoj savesti. Možeš, na primer, da se pretvaraš da si lud ili da ti religija ne dozvoljava, ili da si pacifista… Postoji mnoštvo načina da se izbegne vojni rok i mislim da godišnje tek oko 40 posto svake generacije zaista ode u vojsku. I to je jedan od pokazatelja podeljenosti samog izraelskog društva u ovom trenutku… i nažalost, ovo je jedan od manjih problema u našoj zemlji.
Pa je li lako pristati da ideš u vojsku?
Gutzy: Pa kako su svi u obavezi da je služe, stvarno treba da budeš malo poseban da to ne učiniš. Mislim, neki ljudi se plaše izbegavanja, jer ima tu dosta pritiska roditelja, prijatelja, vršnjaka… Plaše se društvene stigme. Mi smo imali sreće, niko od nas to nije doživeo. Mislim, ovako verovatno nikad nećemo moći da se kandidujemo za neko mesto u vlasti, ali mi smo pank rokeri, tako da nas baš nas briga za to.
Je l’ znaš da je Sima u Srbiji zapravo staro muško ime?
Gutzy: Da, čuo sam za to… Kod nas je to zapravo prilično često žensko ime.
Poslednji album ste izdali pre više od dve i po godine. Da li radite na novom albumu i hoće li i na njemu biti kratke eksplozivne pesme, uglavnom ispod dva minuta trajanja ?
Gutzy: Da, da i da. Zapravo, tokom poslednje dve godine proveli smo više vremena na turnejama nego tokom svih prethodnih godina zajedno. Nastupali smo po celom svetu, šest puta smo dolazili da sviramo u Evropi na raznim festivalima, prošle godine smo prvi put bili u Japanu, išli smo na mnoga sjajna mesta i to je zaista odlično funkcionisalo. A onda smo shvatili da želimo da pišemo nove pesme, ali da nemamo vremena za to jer smo stalno na turneji… Tako da posle ove turneje definitivno pravimo pauzu da snimimo nove pesme. Dosta toga se nagomilalo i nadam se da ćete do početka sledeće godine već moći da čujete dosta našeg novog materijala.
Ok, ali kako je moguće da ste stalno na turneji kad vaše ime kaže da to niste?
Gutzy: To je velika dilema oko našeg imena. Čitava zamisao je bila da nikad ne postanemo ozbiljni i da nikad ne odemo na turneju, ali smo tu ideju sjebali pre dosta godina i sad je prekasno… Izdali smo četiri albuma, bili smo na milion turneja, putujemo po celom svetu i to je ono što volimo… Tako da smo više postali N.O.T. On Tour.
Hvala puno i odmori se za vaš sutrašnji akustični koncert.
Gutzy: Da, ja se uvek radujem akustičnim nastupima. Oni obično budu mnogo bolji od redovnih koncerata. Verovatno ću biti polupan i pijan, mumlaću nešto, psovati publiku i naći neko parče drveta ili metala da lupam po njemu… Tako da vidimo se tamo!
Da li nekad snimate ta akustična izvođenja u studiju? Na jutubu sam video dosta snimaka sa tih nastupa…
Gutzy: Do sada ih nismo snimali u studiju, ali to jeste u planu. Zapravo često tako nastupamo, zahvaljujući Simi koja je neverovatana pevačica sa sjajnim vokalom, a svakako nameravamo da nešto od toga uskoro i da snimimo.
