Tri godine posle komercijalnog uspeha i albuma Bleed American, američki emo rokeri Jimmy Eat World su sve ponovo prijatno iznenadili i verovatno izdali album svoje karijere. Tri godine je očigledno dugačak period, ali verujem da su fanovi ovog benda itekako zadovoljni. Kvalitet ovog benda ne možemo dovesti u pitanju, bez obzira na čitavu mainstream mašineriju koja se nalazi iza njih. Naravno, skup producent, dobar studio i gotovo nepresušni izvor novca za snimanje je doveo do toga da zvuk na ovom albumu bude ispoliran, ali i perfektan za emo rock. Amerikanci to zovu radio-friendly, valjda. Bend ima svoje korene na indie kućama i to se isto i ovde oseća. Jimmy Eat World uspešno pleše na liniji komercijalnog uspeha i umetničkog kredibiliteta, koji nisu uopšte doveli u pitanje. Ovo je delom zasluga i producenta Džila Nortona, koji se dokazao kada su Pixies u pitanju, koji su takođe uspeli da dođu do ogromnog kreativnog i komercijalnog uspeha. Pesme su veoma melodične, ni brze, ni spore, negde srednjeg tempa uglavnom. Ima tu svega, i klasičnog emo roka, i alternative, i indie roka, pa čak i malo panka (naročito u najboljoj pesmi Pain). Na prvo slušanje se čini da su tekstovi i dalje prilično banalni, ali kada se malo zagrebe ispod površine, vidi se da tu ima i dubine i zrelosti koja je do sada nedostajala prethodnim izdanjima. Na kraju, album dolazi do inspirativnog i kreativnog vrhunca u pesmi 23, gde Adkins nudi savršen refren: You’ll sit alone forever if you wait for the right time / what are you hoping for?. Teško ćete na kraju i primetiti da pesma prelazi čak sedam minuta. Bek vokali su ovde napravili neverovatnu atmosferu, čineći emocije pesme još jačim. Verujem da ovako dobar album ne bi ispao da nije došlo do promene producenta. Iako je Mark Trombino stvarno sjajan producent, ponekad je potrebna promena da bi se povećala kreativnost. Bend je konačno shvatio potrebu za višestrukim snimanjem, pa je internetom kružila čitava gomila demo snimaka ovog albuma. Kasnije je izašla i deluxe verzija ovog albuma, sa bonus diskom na kome su demo snimci svake pesme, i pravo da vam kažem, ono što sam malo čuo je gotovo drugi album. Tekstovi su drugačiji, mnoge strukture u pesmi su promenjene, tempo je brži. U svakom slučaju, Futures je jedan od albuma koji je obeležio prošlu sezonu. Ako ga do sada niste slušali, nabavite, slušajte i uživajte. Jimmy Eat World je trenutno emo bend broj jedan.
Interscope
www.jimmyeatworld.com
