Ovo je veliko razočarenje. Junction 18 je nekada bio interesantan melodičan pop pank bend sa emo elementima, imali su gomilu dobrih melodija, odličnih rifova, dobre bekove, a sada su se utopili u većinu fearless bendova. Pesme su duže, melodije neinventivne, a od pank uticaja koje je bend imao na debiju nema ništa. Verujem da je promena u postavi benda i pauza od preko dve godine učinila svoje, tek ovaj EP sa šest pesama je još jedan u nizu zaista prosečnih emo albuma koje imam priliku da čujem u poslednje vreme. Atmosfera u svirci je daleko melanholičnija i mračnija, što se i po tekstovima vidi. 24 minuta, koliko traju ovih šest pesama, zaista predstavljaju mučenje za slušaoca, jer su pojedini delovi nepotrebno produženi (pogotovo u The Weight). Slušajući vokal i bekove, čini mi se da bend nije uspeo da nađe harmoniju sa gitarama, jer je tonalitet potpuno drugačiji i priznajem da mi je to odmah zasmetalo. Zaista cenim kada bend radi emocionalne tekstove, a ne drži se samo ustaljene šeme: odnosi između polova, propala prijateljstva i sl. Na ovom albumu se može naći dosta zanimljivih tema u kojima se tekstopisac bavi uglavnom samim sobom. Šteta što je muzika u tolikom zaostatku za sjajnim tekstovima. Nadam se da će bend u budućnosti uspeti da svoj neosporni talenat pretoči u znatno bolji i zanimljiviji album, koji će, nadam se, doneti mnogo originalniji zvuk.
Fearless Records
* Recenzija originalno objavljena u Get on the Stage #9, maja 2003.
