Bio sam tamo kao klinac na ekskurziji! čućete u 95% slučajeva, ako pitate nekoga za Kladovo. Ako malo dublje istražite, videćete da će u tom procentu biti nekoliko ljudi iz našeg malog mesta ili okolnih sela, koji vas bez problema lažu! Lokal patriotizam? Hmmm…
Kada iz prestonice krenete putem koji vodi preko Požarevca, Golupca i Donjeg Milanovca i vozite se oko 5 sati (busom), doćićete do ovog grada, koji na karti Srbije zauzima poziciju nosne duplje one konjske glave na istoku. Ljudi koji dolaze u Kladovo prvi put obično su poslednjih sat vremena besni i nervozni pitajući se gde je to prokleto mesto, dok rukom trljaju utrnule noge i povremeno bacaju pogled na mali TV na kome se „Sekula po milioniti put ženi“. Umesto toga, mogli bi da virnu kroz prozor i osmotre Dunav, pored koga sve vreme putuju. Đerdapska klisura ubija svojom lepotom i valjalo bi poslednjih sat vremena puta blejati u prirodna čuda i zaboraviti nervozu… Ona dolazi nešto kasnije…
Kada po sred Dunava ugledate hidroelektranu Đerdap kako ga fino preprečuje i povezuje našu zemlju sa susednom Rumunijom, znaćete da ste tu negde. Ova čudesna građevina je ujedno i glavni razlog svih ekskurzija sa početka teksta. Ah, kako je samo bilo fino za vreme omladinskih radnih akcija, kada su cice iz svih krajeva SFRJ dolazile da se znoje, unapređujući (zajedno sa mladićima, naravno) ove naše lepote. Overiti Atheist Rap i njihovu pesmu ORA je pravi način da… uz ove redove. Pazi sad: odsesti u Hotelu Đerdap, u vlasništvu Đerdap turista, upaliti radio Đerdap, odmah ga ugasiti, otići na utakmicu FK Đerdapa, povratiti, odmah na kolače u poslastičaru Đerdapko i na kraju dana se naliti Đerdapskog ognja – vrhunske rakije u restoranu Đerdap, naravno… jel’ neko pomislio na komunizam? Ma jok… Onda, nakon 9 km, konačno se pojavljuje žuta tabla zajedno sa ograničenjem brzine i zezanje počinje…
1. Šta videti?
Odmah po ulasku, sa leve strane je prastaro utvrđenje koje je Turcima omogućilo da se ovde zadrže još koju deceniju nakon oslobođenja Srbije. Prelepe topovnice prema Dunavu, ogroman kanal (bez krokodila i vode), memljive tamnice – ma, sve je tu! Uključujući i gradski stadion pomenute momčadi, čiji je najveći uspeh poraz od reprezentacije SFRJ – 0:5 (ja se smrzo kad sam video Blaža Sliškovića). Jedna bina na otvorenom preti da postane poprište letnjeg muzičkog festivala, ukoliko ove nove vlasti odrade stvar kako treba. Dalje, obavezno prošetati kejom sve do velike plaže u dnu grada i vratiti se nazad istim putem. Ukoliko radi, onda gradski muzej može da vam pruži 20 minuta zabave. Nalazi se blizu samog keja, tako da nema mnogo skretanja sa prave putanje. Pogled će vam izmamiti marina koja ponosno čuva desetak ribarskih čamaca, od kojih su neki parkirani upside-down usled naleta vetra. Eh, da… ne spomenuh vetar koji ovde duva 386 dana godišnje… Videti grafit: Samo da nije vetra i radijacije… Videti www.kladovo.org.yu
2. Šta ne videti?
Nipošto ne gledati lokalnu televiziju! Opasno zarazno! Radio stanice… ni slučajno! Zanimljivost: 2001. – u Srbiji pobedila demokratija, a u Kladovu crveni!! Da bi opstali, oni organizuju pomirenje sa crkvom!?! Popovi &komunjare ispijaju vino i rakiju, okreću vola na ražnju i igraju vlaška kola – ispred crkve! Mi to spomenemo u radio emisiji i ona biva prekinuta nakon 2 minuta – ludilo! Ne videti ni film u bioskopu (jednina), jer nema 10 prodatih karata, a samim tim ni projekcije, osim ako nije u pitanju Zona Z. ili sličan hit.
3. Noćni život?
Nema. Ukoliko želite popiti koje pivo (Zaječarsko, Jelen ili MB) uz fini rock’n’roll, morate ga kupiti u prodavnici (pivo, ne r’n’r) i ostati kod kuće, tuđe ili svoje – nebitno je. Kaldrma u centru grada prepuna je kafeterija i lokalčića. Leti se ona zatvara za saobraćaj i puni mladim i zgodnim gastarbajterima oba pola, sa kojima možete popričati ukoliko znate varijantu nemačko-vlaško-srpskog dijalekta i ukoliko imate otvoren um za svakojake perverzije. Lepe devojke ne manjkaju Kladovu, posebno leti kada ono ima duplo više stanovnika. Puna plaža, puna diskoteka (jednina), pun kej, garant su da ćete napariti okice (ako ste muško) ili se uklopiti u taj raj (ako ste žensko)…
4. Rock’n’roll?
Koncert Neše Galije poslednji je organizatorski uspeh lokalnih promotera, koji inače ne postoje. Pre par godina ugostili smo Ramba, DLM, Kithchmu, Concrete Worms (pozdrav Dragani, Draganu i Iliji), Gymnastics, Grandpa Candys (više puta – čista desetka!), a poslednji u nizu bili su sjajni Havana Whisper. Zatim – muk… Već dve godine ništa, izuzev senilnog gospodina sa početka odeljka. Što je najgore, više nemamo ni prostor za koncerte. Ako leto donese zdravlja i sreće (i para od opštine), nadamo se nekoj dobroj svirci, Six Pack, npr. Jedini lokalni bend koji je došao do izdanja – Musky’s – Still Looking For a Lifeboat (Automatic), više ne radi. Novi bendovi = 0. Svira se tu i tamo rekreativno, mada je velika šteta što to ne rade klinci, već proverena banda…
5. Kada će kraj?
Par čitalaca Get on the Stage-a iz Kladova neće mi zameriti na, ne baš veselom, prikazu rodnog nam mesta, jer pouzdano znam da bi oni to još grđe, dok sam ja bio dosta blag. Kako, dakle, (p)ostati zdrav u Kladovu? Div-x i mp3 su samo deo odgovora. Ostalo je na veslanju, (subjektivno) Zaječarskom pivu, fudbalu, roštilju i (subjektivno do koske) punk rocku!
Pa vi sad svratite!!!
Mix, Kladovo
