Evo sledećeg benda koji će da proda dupe za masne i debele mejdžore. Muzika je još kenjkavija i ispeglanija od miksa Blink 182 i Midtown, s tim što to ovde zvuči ekstra ljigavo. Fearless je u poslednje dve-tri godine totalno zastranio izdavajući ovakva govna. Mislim, treba biti tolerantan pa reći da klinci imaju po osamnaest godina, da im je ovo prvo izdanje, ali brate, da riba peva možda bi nekako prošlo, ovako… Svirka je uglavnom u srednje žalosnom tempu, vokal je imao sam prstenac u guzi, nemo’ me dirati!, bekovi nešto manje pederski, tekstovi patetika u najgorem smislu te reči. Dobro, klinci sa osamnaest godina i ne razmišljaju o ničem drugom sem kako da pojebu Onu Stvarno Cool Ribu Iz Zadnje Klupe Koja Stvarno, Ali Stvarno Ima Slatko Dupe, tako da im na izlivu osećanja možemo progledati kroz prste. Ovaj bend treba zaobilaziti u stvarno širokom luku, jer te tera da lomiš stvari oko sebe, biješ nedužne prolaznike i istresaš se na jadne kučiće.
Fearless Records
* Recenzija originalno objavljena u Get on the Stage #9, maja 2003.
