Kontrapunkt #6, 48 strana, A4, srpski, štampan.
Evo i najsvežijeg fanzina u mojim rukama i to ni više ni manje nego Kontrapunkt. Hmm… Šta da kažem posle petog broja koji je jedan od najglupljih i najgorih fanzina koji sam ikada u životu čitao? Pa, jedino što mogu da kažem da je malo bolji. Ali malo. Bolji je jer nema toliko anarhizma, mada se kroz ceo broj oseća to potenciranje anarhizma i svega što ide uz to. Dizajn je totalno magazinski što mi se apsolutno ne sviđa, jer to bi ipak trebao da bude fanzin. Naslovna je ponovo žešća seljanija, u fazonu Ilustrovane politike ili sličnih debilnih novina. U boji je, a na fotografiji su četiri vojnika koji sede na tomahavku ili nekoj drugoj bombi. Seljanija najgore vrste. U ovom broju nema recenzija, iako je autor to odavno najavljivao, čak mi je i preko interneta poslao recenziju mog prvog broja. Ali, da se manem filozofiranja i pređem na recenziranje samog sadržaja. Prva stvar na koju sam naleteo je ispovest mog imenjaka Vladimira iz Kraljeva, koji je krenuo u Beograd da kupuje kasete, pa se slučajno obreo na protestu penzionera, gde se kurčio pred pandurima kako mu oni ne mogu ništa, da bi pobegao trolom. Klasika, uveče su ga ti panduri pronašli u centru Beograda i pretukli. Sad se on čudi kako se to njemu desilo. Baš njemu. Pa, jebem ti, k’o da nikad u životu nije video batinjanje milicije u centru Beograda? Šta on misli, da može da se kurči pred beogradskim pandurima? Ej, brate! Pa nisu oni naivni. Svi smo mi to doživeli, ali niko nije toliko kuk’o. Ja na miliciju gledam kao pendrek u rukama Slobodana Miloševića, pa nam on onda svima udara packe. Ljudi se moraju navići da živimo u policijskoj državi, a ne u Švedskoj. Ali okej, priča je zanimljiva i poučna. Potom je na redu sledeća stranica i prva kolumna u kojoj se govori kako su svi ljudi koji veruju u Boga gluperde, a ateisti su ljudi koji razmišljaju svojom glavom. Ja, iako jesam ateista, ovu izjavu smatram za veoma glupu i primitivnu, jer bih ja sad mogao reći da su svi anarhisti konji i magarci, jer ne gledaju ispred sebe, već u zemlju. U fazonu: mi smo najbolji, a vi nemate pojma. Fuj! Pusti ljude da veruju u šta hoće. Što se mene tiče, bolje u Boga nego u jebeni komunizam. Druga kolumna je vezana za Slobodana Miloševića i njegovo mitingovanje po Srbiji. Tekst je uglavnom tačan, ali jedno veeeeliko lupetanje nisam mogao da svarim. U Srbiji je 1990. bio sproveden referendum na kome su se građani izjašnjavali o promeni Ustava, po kome bi Kosovo izgubilo status Autonomne Pokrajine. Komunisti su još u Titovo vreme želeli da rasparčaju Srbiju na što više delova, pa su totalno nezakonito i nepravedno doneli čuveni Ustav iz 1974. godine. Autor ove druge kolumne se pitao zašto se narod na Kosovu nije pitao da glasa o Republici Kosovo, verovatno zaboravljajući kako su uopšte i dobili status Pokrajine. Mrzim kad mi ljudi seru o tim Albancima, a da se oni nađu na Kosovu, pa da vide šta je Šiptar koji i udara i posle primirja i koji bi pre ubio 100 svojih samo da ima etničko Kosovo. A, da, rekao je da je to najveća srpska sramota, ali mislim da je pre sramota napisati tako nešto. Sramota je, moj bato, što smo izgubili toliko teritorije za ovih 10 godina. Sramota je što smo prodali skoro sve što se može prodati. Sada je jeftino biti Srbin, pa zato i neki majmun može da lupeta takve gluposti. Eh, šta čini anarhija od čoveka! Najbolja stvar u fanzinu su Mačkove kolumne, jedna o Kosovu koja je fantastična, a druga je bombardovanju i trenutnom stanju u Srbiji, koja je nešto manje zanimljiva, ali isto tako kvalitetna. Dalje je fantastično glupa i debilna kolumna pod nazivom Licemerje Srpske Pravoslavne Crkve u kojoj su crkva i sam patrijarh ispljuvani do jaja. Ali, ja tom Aćimoviću mogu samo jedno da poručim: jedino su Srpska Pravoslavna Crkva i Patrijarh Pavle ostali uz malobrojan srpski narod na Kosovu. Jedino oni i niko više. A, ako nekom smeta što su oni širili srpstvo (ili kako autor kaže srpski nacionalizam i šovinizam) onda nek’ se prekrsti u muslimana. Uostalom, ko mu jebe mater. Tu su naravno i nezaobilazne teme o ratu na Kosovu, od kojih bih izdvojio ispovesti ljudi koju su zaista bili dole i proživeli celo to sranje. I tako, smorio ja vas sa ovim fanzinom. Šta ja znam, nije loš ovaj broj Kontrapunta, ali me nervira ta antisrpska kampanja koja se prvlači kroz ceo broj. Jebiga, ja sam ipak Srbin, a Kontrapunktaši ako hoće da se uvlače i Šiptarima i Hrvatima nek’ onda idu kod njih, a Srbiju, ma kakva ona jadna bila, ostave na miru.
Aco Popadić, Rada Vilotijevića I/6, 36000 Kraljevo
* Recenzija fanzina originalno objavljena u Get on the Stage #3, marta 2000.
