Šta možeš da očekuješ od benda koji dođe u digipacu išaranom američkom zastavom i albumom koji se zove Whatever It Takes? Ne znam kako da objasnim, ali sam predosećao da ovaj disk neće previše jahati mojim cd plejerom. I Scream Records je veoma poznata belgijska etiketa i priznajem da sam se iskreno obradovao kad mi je stigao paket. Posle preslušanog izdanja ne znam šta da kažem, sem da je I Scream totalno podbacio sa ovim izdanjem. Na ovom komadu plastike nalazi se najgori mogući američki kvazi patriotizam, pomešan sa nabadačkim primitivnim hardkorom. Tekstovi su strava i užas: najgore fraze iz teretane (You want a piece of me? Come and get some! Wanna talk shit on me? Come and get some!), brutalni vokal i uglavnom sporije pesme (sem par izuzetaka). I pored svega toga, uspeli su čitavu papazjaniju da začine sa dve totalno akustične pesme, gde se pokazuje da bend poseduje kakav-takav kvalitet. Vrhunac idiotizma je tenks lista gde se likovi ’ladno zahvaljuju američkim marincima i ratnom vazduhoplovstvu (gadim se na samu pomisao ovih zločinaca i mirotvoraca). Takođe je krajnje odvratno pominjanje Džona Vokera u kontekstu da je on izdajnik zemlje i celog slobodnog sveta i da bi ga trebalo ubiti i baciti u neobeležen grob; ukoliko ga neko ne ubije dok ovaj album ne izađe, SAD je napravila najveću grešku. Strašno! Ukoliko bi komentarisao, sve bi se moglo svoditi na ironiju, jer ovakvo nacističko ponašanje glupana, koji misle da je opravdano baciti par hiljada bombi po svetu, je stvarno za svaku osudu. Obožavam hardcore, zato što ne bi trebalo da nudi prazne fraze, divljaštvo i kliše. Nažalost, ovaj album to nudi na tanjiru.
I Scream Records: Broekstraat 10, 1730 Kobbegem, Belgium.
* Recenzija originalno objavljena u Get on the Stage #8, avgusta 2002.
