Demorališuće je kada moraš sâm sebi u usta da uskačeš i grizeš se za jezik, kako bi oni koji vole da se tapšu po ramenu bili zadovoljni. To prepoznajem na svakom koraku i gadi mi se. Pa nek vam bude. Na mene je uvek inat uticao da budem bolji. Kada me neko dotakne negativnim komentarom, ja se lepo zahvalim, pa poradim na spornom geslu. To ne znači da se povinujem, već ne zabadam više prst u oko kada nemam podršku, odnosno istomišljenike.
Šta reći za prethodne komentare. Citiraću gospodina Drčelića, tržišnog inspektora iz Gornjeg Milanovca, u narodu poznatijeg kao ex-pevača Trule Koalicije: „isterivali smo ono što nismo znali da li postoji, aplaudirali onome, što nismo razumeli“. Izvinjavam se Milanovčanima, uz obrazloženje da mi nije bila namera da ikoga ljutim. Volim ja i Nikovu fabriku i sva ostala veselja na kojima sam bio i mislio sam da je pozitivno ako neko skače i divlja na koncertu, a ne skršetenih ruku, klimanje glavom i mrdanje noge od skočnog zgloba na dole, kao što to ja uglavnom radim. Jel može tako?
E sad, treba se usredsrediti na drugu polovinu i definitivno poslednju šansu za zgoditkom. Line up je Screaming for Change, Moment of Clarity, Empty, Новиот Почеток i Concrete Worms. Naravno, ne može jare i pare, te ne otkazavši probu s bendom, kasnio sam na Screaming for Change. Žao mi je zbog toga, te odslušah samo poslednji instrumental. Naime, ne sviraju oni instrumentale, već im pevač nije obezbedio potrebne papiriće za prelazak granice (ne pitajte me ništa više). Ništa, čekam drugu priliku, nije ovo valjda poslednji put, majku mu.
Sem što sam ja kasnio, imao sam utisak da zbog predstojećeg terevenčenja 31. decembra i ostali memberi publike kasne. Kako je vreme odmicalo, nada za punijom salom je bila sve bleđa i bleđa. Da ne iznosim podatke koliko nas je bilo, ali da smo stoka, stoka smo. Ne izlazimo ni do trafike, a kamoli do Ciklona. Kao što organizator reče, za ovu 2011. radikalne promene se spremaju.
No dalje, Empty definitivno utisak večeri. Kada sam video ekipu, delovali su iskreno, ali nisu ulivali nadu da će biti i takvo osveženje, jer najčešće starija ekipa kakva su oni, zna da neguje zvuk koji je bio hit u vremenu njihove pune snage. Priznajte da smo svi željni inovacija. Meni starine ne nedostaje, ali zaista. Isprani zvuk i prožvakane harmonije izazivaju mi blagu mučninu. Predrasude su u pitanju i ovaj put naterale na razmišljanje o mladoj piletini, sveža krv i sl. Kada je Empty krenuo, sve moje slikovite primedbe su se oprale sa zida kao da sam akvarelom slikao. Iskustvo me je kupilo iz momenta! Znalački su odsvirali hit do hita. Ovaj revival nije obilovao scenskim nastupom, ali polako, biće i toga. Rajko Jr. sa svega par svojih godinica, maestralno je podržao ekipu na bek vokalima. Do jaja!
Moment of Clarity. Šta bih mogao da vam pričam, a da Oreš nije o njima rekao u gig reportu Drawbacks revival. Mogao bih reći da i nisu toliko monotoni koliko se stiče utisak na albumu. Uživo mi je sve to nekako mnogo bolje. Ovaj put su za nijansu bili bolji. Bubnjar mi je bio highlight, jer je tako nenametljivo svirao, pa je doprineo odličnoj dinamici, a mnogo znači i Perićevo raspoloženje. Nekako je i meni bilo sve potaman kada mu vidim osmeh na licu. Pomogao mu je na momenat i Steva Fullsize, te se izvukoše. Ja već vidim da će sledeći put biti odlično!
I evo ga. Od raznoraznih sorta ljudi, čitavo veče hvaljeni, mlađani momci iz Makedonije. I oni nisu imali člana benda, tačnije drugog gitaristu, pa smo nekako svi odahnuli. Punk instrumentali bi bili baš delikates. Новиот Почеток sviraju u nas poznat pravac kao kalifornijski punk. Dakle, NoFX, Rancid, gomiletina manjih bendova, pa čak su neke stvari podsećale na Face2Face. Ništa loše, već samo dočaravam utisak. Svakako imaju svoj neki fazon, možda i previše svoj, te su mi neki gestovi bili deklarisani kao „interna fora“, ali da iskustvo imaju sa tako malo godina, možda malo spooky. Mali vanzemaljci! Bubnjar sem što dobro raspolaže energijom, peva kao zmaj. Neke stvari su zaista bile neuravnoteženog tempa, no bitan je stajling zar ne 🙂 Pitaju me svi kako su mi se svideli. Pa jesu, ali do polovine, a onda kao da su uvrteli novi krug istih stvari. Svaki zvuk dosadi ako loše sastaviš setlistu. To je recimo kumovalo i prepolovljavanju publike. Kad sam pogledao oko sebe, nije ostalo ni 30% od onako jadne posete. Potpune smo dileje, zar ne? Ni domaćina ne znamo se igrati.
Da ne bi bilo da sam svakome našao zamerku, evo najiskusnijih te večeri – Concrete Worms. To je bilo taman-potaman. Ni iznova drastično opustošeni redovi posetilaca nisu opovrgli brilijantan nastup. Jednom rečju, suze su mi naterali na oči koliko je to bilo pakleno. Što reče Dragan, e ovaj put konačno da neko kaže, pojačaj gitaru, verovatno komentar upućen autoru čije muhoserine sada čitate, a setite se da sam se žalio na oštećenje sluha sa prošle svirke 😉
Saso mange, brate-Coa, pristupi korenitim odlukama. Ja sam baš uživao. Ispunjen do vrha, baterije su spremne za zimski san i višemesečnu pauzu. Zbogom!
