Kvalitetne muzike u Srbiji ima mnogo. Hvala bendovima što je svakodnevno stvaraju i ugrađuju sebe, kako bismo svi zajedno ostavili jedno brdo kvaliteta za budućnost. Vrsni stvaraoci kvalitetne muzike su i Ludak u razvoju i eto prilike da na kratko popričamo s njihovim frontmenom, autorom, Cipijem, o bendu i albumu koji kao zapeta puške čeka da istrči na teren. Svaki izgovor da niste čuli za bend, može samo da se opravda da niste znali puno ime, već uvek u akronimu, LUR… Ne znam zašto smo Vlada i ja čekali ovoliko da bismo predstavili LUR (sorry zbog toga), bend koji je zaslužio da se nađe na Get on the Stage-u još pre par godina sa izdavanjem jednog veoma dobrog albuma. Dobrog u smislu da se ti predstaviš kao novi pevač i kompletan autor i u smislu da je nezasluženo veoma malo medijski propraćen. Evo ispravljamo grešku, pa odmah da pređemo na stvar oko novog albuma.
Koliko je inicijalno sadržao pesama i zašto ih sve niste snimili? Koji su kriterijumi da se pesma nađe na albumu i da li si na kraju siguran da je izbor pravi ili te neki crv sumnje gricka?
Pre svega hvala ti što si se setio i kontaktirao nas za ovaj intervju. Bolje ikad nego nikad, haha, opušteno, prosto se nije namestilo… Album MEDIOKRETEN sadrži 10 pesama, uključujući i bonus pesmu Umirem da znam koja je već izašla, 2013. god. Obzirom da je meni taj period bio užasno produktivan, mogli smo da biramo (haha). Seli smo, zalili i lako se dogovorili. Demokratski. Realno, nisam sam u bendu, više glava je pametnije od jedne, a i bend ponekad objektivnije vidi stvari od autora. Mislim da je bitno dozvoliti ostalim članovima mešanje u odabir, jer je bitno da svi budu zadovoljni materijalom sa kojim ćemo sutra nastupati i iza koga ćemo javno stajati kao bend. Nismo puno mozgali, pesme su se same nanizale i to je bilo to, znali smo da je to to. Nismo nijednog trenutka više sumnjali ili imali neke nedoumice.
Zanimljiv si autor kada su tekstovi u pitanju. Nisi klasičan udri’n’razbi panker, nisi patetični pankroker… ima možda i religije, ima inteligencije, nisu šablonski, pa mi reci jel to najjače oružje benda ili ima još nešto na šta treba da obratimo pažnju?
Znaš kako… Svako ko ima mozak i razmišlja svojom glavom, živi neki svoj život i svoju priču, ima svoju verziju panka, i u tome je lepota pank filozofije, po meni. Nekome se svidi, nekom ne, bitno je da te nije briga šta ko misli i da imaš svoj put. Da ne gušim… Da, mislim da su tekstovi jedno od najbitnijih oružja LUR-a, uz naravno eksplozivnu ritmiku i zaraznu melodiju. U tekstovima ima svega, pišem o svemu što me nervira. Ljudska glupost i površnost, ljubav, bukvalno i slepo shvatanje religije, neki unutrašnji demoni, nekritičko prihvatanje tuđih stavova, slepo praćenje trendova, licemerje, ma ima tu svega. Stvari prosto nisu crno bele, postoji čitav spektar boja i nijansi između, ta tematika i ti momenti su moje gorivo.
Muzičar si sa iskustvom, pa ajd mi malo da pričamo o tvojim prethodnim radovima, da li si i u prethodnim bendovima bio autor? Ko je ranije, pre tebe, u LUR-u bio zadužen za stvaralački rad? Kakva vam je podela uloga u bendu?
Ja sam od ’99. god u muzici, pri tome mislim na rad i sviranje sa bendovima. Dugo sam svirao bubnjeve u kragujevačkom bluz stoner bendu Candy Store, a paralelno sa tim sam imao pank bendove, gde sam svirao gitaru, pevao, pisao, Rising Sun i Morning Star. Poslednjih sada već šest godina sam u LUR-u. Za autorstvo u LUR-u, pre nego sam došao, mislim da je bilo zajedničko, svako je, koliko sam upućen, donosio ponešto na sto. I danas je slično, svako ponešto priloži, s tim što inicijalne ideje u vidu teksta i muzike kreću od mene, posle ih zajedno oblikujemo.
Usled svih obaveza koje vas okružuju, kako uspevate da uskladite svoje dejstvovanje kroz bend? Miloš svira u još dva benda, Lune isto, Boris s familijom, ti u svojoj doktorskoj ulozi? Može li šta tog tipa da se prepreči na putu LUR-ovih promotivnih aktivnosti?
Naravno, u svakom trenutku može da se ispreči svašta nešto. To je problematika koja ponekad užasno iscrpljuje, bend zavisi ponekad od puno faktora. Svako ima svoj život, svoje obaveze i svoje želje, svoje afinitete i ambicije. Definitivno, razumevanje prirode stvari, volja za sviranjem, ti neki trenuci koje u tom bendu preživimo i doživimo, nas teraju da održavamo priču, i da se i dalje trudimo. Za sada se držimo.
Može li se živeti od WildCat studija koji vodi tvoj imenjak, Miloš, još jedno jako oružje vašeg benda? Verujem da je i on ispunio jedan od svojih dečačkih snova da svira sa bendom Six Pack, u čijoj muzici smo svi kao klinci uživali, a pratimo i danas. Dobro se uklopio i u Thimble, ali inicijalno sam sumnjao da mu odgovara senzibilitetu. Pričaj mi malo o svemu tome.
Uzeću sebi za pravo, da pričam u njegovo ime. Koliko sam upućen i znam, Miloš jako puno radi u studiju, ima dosta posla, dosta bendova ga cima, za bilo koji vid saradnje, da li da snima, miksa, producira ili radi ton. On je defitivno veliki potencijal u tom svetu. Mislim, to je čovek, koji na moje oči složi Rubikovu kocku za samo minut i 20 sekundi (haha). U početku smo, iskreno, bili malo skeptični, kako će sve to uspeti da izbalansira, LUR, Six Pack, Thimble, rad u studiju, ali za sada je sve ok, vidim da uživa u sve tri opcije, i da ga to čini srećnim i zadovoljnim.
Boris mi je nekako velika nepoznanica. Osim ekstremno pozitivnih razgovora koje sam imao s njim, možeš li ti malo da nam ga predstaviš? Iznošenje prljavog veša je svakako dopušteno i poželjno:) Šalim se malo, ali greota je da neko ko tako skladno svira u ritam sekciji uvek ima malo pažnje u intervjuima, te ti dajem reč.
Boris je zapravo osnivač benda, ne znam koliko to ljudi uopšte znaju. On je inicijator i pokretač mnogih ideja, što kreativnih, sto logističkih. Ponekad toliko pozitivan, da ne možemo ni mi da ga ispratimo. (haha)
LUR se nasvirao svirki po inostranstvu, pa mi reci gde ste to sve bili i kako ljudi reaguju na vas? Imaš li neku posebnu želju da sviraš negde ili da sviraš s nekim?
Pa da, osim po Srbiji, svirali smo i sviramo region, što samostalno, što po festivalima. Znači Hrvatska, Crna Gora, Bosna. Znaš kako, gde god idemo, trudimo se da napravimo dobru žurku i da izvučemo 150 posto od večeri. Negde ljudi znaju za nas, negde ne, kako god, na kraju svirke svi odu kući srećni i zadovoljni. Ono što sam primetio i sto mi je užasno drago, je da ljudi koji su čuli za nas i koji vole našu muziku su užasno strastveni u vezi svega toga. Jako mi je bitno da neko voli ovo što radimo, iz srca, a ne iz nekog trenda ili pomame.
Uh, puste zelje, nikada ih dosta. (Haha) Pa voleo bih da podelim binu sa nekim svojim herojima, koji su me zaživota naučili, u nekim trenucima, više nego roditelji, više nego škola.Da ih ne nabrajam sada, ima ih dosta…
Šta bi ti menjao u LUR-u a šta ne? Ima li prostora za napredak (obzirom da nisam čuo novi materijal, pitam napamet)? Otkud Take It Or Leave It?
Mislim da ništa ne bih menjao… Možda bih ponekad da stvari idu brže, mislim da smo sada u godinama kada bi trebali najviše da radimo i budemo produktivni, ali opet vraćam se na par redova iznad, svako ima svoje obaveze i svoje egzistencijalne prioritete i probleme. Ne živimo od muzike, nažalost, ovde u Srbistanu je to nemoguće, osim ako nisi neka radodajka ili klovn. Ljudi vole cirkus, instant produkt i golotinju. A, Take It or Leave it, zato što mislimo da bend treba da ima oficijalno i fizičko izdanje, a oni su nas ispoštovali i kao ljude i kao komuniste.
Prati vas ekipa talentovanih umetnika, vaših drugara, čiji se radovi i uticaji generalno odražavaju na imidž benda. Po mojim procenama, za svaku pohvalu! Počevši od omota, spotova, itd. Meni to malo beži od nekog underground vizuala, pa mi reci kakvo je generalno tvoje viđenje o tim stereotipima kojima LUR svakako ne pripada? Da li je to cool ili ne, da osećaš pripadnost nečemu ili da štrčiš?
Da, imamo tu užasno veliku sreću da su naši prijatelji, ljudi koji su hard core u svom poslu, isto kao i mi. Razumemo se, jer smo u sličnom, ako ne i u istom sosu. Znači, opet drugarstvo, pomaganje i razumevanje stvari. To o čemu ti pričaš je trenutak kad više različitih medija postaju jedno, to je u našem slučaju došlo spontano, izgleda da smo tome nesvesno težili, barem ja, a verujem i ostali. Mislim da novi album Mediokreten ima zbog toga samo dodatnu dubinu i više kvaliteta, tako da ja to vidim samo kao prednost. E sad, da li je to andergraund ili komercijalno, to mi nije bitno, stvari inače u životu delim na dobre i loše… Kvalitetne i nekvalitetne.
Misliš da sam zaboravio na Luneta? Pa neeee… namerno sam hteo da ga ostavimo za kraj, po meni i mnogim reprezentativnim primercima muzičara iz mog okruženja, najboljeg punkrock bubnjara, koga bi svaki ozbiljan bend poželeo. Šta taj čovek doručkuje, ruča, večera… gde se šmuca, šta loče, čime se drogira,… kakav mu je ukus za suprotni-isti pol, da li skida i gaće kad se oznoji na probama, gde se šiša i oblači… broj pasoša i lične karte… ajde sve lepo da mi kažeš, kao u policiji… ma još gore.. kao u žutoj štampi!!!
(Haha) Pazi kad za probe i za koncerte ima svoju radnu uniformu. U nekim situacijama me podseća na Bobana Vujića (bivši bubnjar KBO!). Lune ti je živa brzina, podjednako radi dobro i na vatrenu vodicu i na običnu vodu, provereno. Definitvno, jedan od najbržih pank bubnjara koje sam video i sa kojima sam svirao, kad uleti u tu brzu pankersku dvojku, đavo mu nije ravan. Ta njegova brzina i furioznost su isto jedne od glavnih odlika po kojima je bend prepoznatljiv.
